OBUKA VOZACA - Auto skola PETA BRZINA Beograd

Follow ASPetaBrzina on Twitter
Go to content

Main menu

Prirucnik za obuku vozaca

Published by SP in Auto skola Peta Brzina · 11.12.2011 20:22:49






PRIRUCNIK
za polaganje vozackog ispita


\tPREDGOVOR \t



U ovom prirucniku pomenuta su i obraDena sva pravila koja se odnose na preduzimanje odreDenih radnji u saobracaju. Zakonom je izricito  receno da svi ucesnici u saobracaju moraju da postupaju po propisanim pravilima saobracaja i saobracajnim znakovima. Ako bi svi ucesnici u saobracaju tako postupali, imali bi smo idealno organizovan saobracaj, a  saobracajnih nezgoda i njihovih  posledica ne bi bilo. MeDutim to je  idealna slika i cilj kome treba da tezimo, a realnost izgleda sasvim drugacije. Pošto nam, iz mnogih razloga, putna mreza nije takva da  omogucuje optimalne uslove za odvijanje saobracaja, stanje vozila koja se krecu na putevima nije baš zadovoljavajuce, a i treci faktor, koji je izuzetno bitan, covek, ucesnik u saobracaju, takoDe nije savršen, i njegova bezbedonosna svest nije dovoljno na visokom nivou, cesto dolazi do tezih prekršaja pravila saobracaja, a samim tim i do teških posledica.
Brojne analize o uzrocima i posledicama saobracajnih nezgoda ukazuju  da  nedovoljno  znanje  i  nedovoljno  iskustvo  skupo  staju mnoge pojedince,  njihove porodice i citavu društvenu zajednicu. Na ovom mestu ne moze se ukazati na sve aspekte ovog problema, ali sigurno  treba  ukazati na nedovoljno i cesto pogrešan odnos, kandi- data za vozaca, a kasnije i vozaca, prema sticanju znanja i ovladava- nju odreDenom veštinom upravljanja vozilom. Cesto se misli da se do vozacke dozvole doDe što kracim putem i sa što manje truda, a kasni- je ce se u praksi sve nadoknaditi. Tako se doga?a da se pravila saobracaja uce mehanicki, sa ciljem da se ne pogreši na ispitu prilikom  testiranja,  a  veština  upravljanja  vozilom  podešava  se  da kandidat dobije pozitivnu ocenu  na ispitu. Kad bi se temeljnije i više, prilikom ucenja analizirale opasnosti  do kojih moze doci usled nepoznavanja ili pogrešnog izvoDena odreDenih radnji, kao i posledice do kojih obavezno dolazi, sigurno je da bi se gradivo savladivalo sa više razumevanja, a to bi uticalo i na ukupan stav i odnos  buduceg vozaca prema poznavanju i poštovanju pravila saobracaja. Pored nedovoljnog poznavanja pravila saobracaja, veliki broj vozaca ne zna blize i detaljnije kako na organizam utice alkohol, zamor, uzimanje nekih lekova, nacin ishrane i sl. Kada bi to bolje znali sigurno bi jasnije sagledali moguce posledice, pa bi se ponašali daleko bolje u saobracaju na putu.
Kako je upravljanje vozilom u savremenom saobracaju slozeno i teško i kakvim je opasnostima vozac izlozen, najbolje pokazuje cinje- nica da ne zavisi sve samo od vozaca, jer on moze biti do kraja save- stan i odgovoran, moze potpuno vladati svim znanjima i veštinama, pa ipak ne moze biti siguran da mu se ne moze dogoditi bilo koja neprijat- nost, pa i ona sa najgorim posledicama. Ovo zbog toga što je on samo jedan od mnogih ucesnika u saobracaju. Kakvi su u datom momentu ostali ucesnici u saobracaju, kakvi  mogu biti njihovi postupci, koliko meDu njima ima neodgovornih, pijanih, bez vozacke dozvole, sa neis- pravnim vozilom i sl. to su pitanja koja svaki vozac mora sebi stalno da postavlja, da na njih trazi odgovor i da se prema tome upravlja. Ako se tako postavi vozac ce moci da prilikom svake voznje procenjuje šta bi trebalo da ucini ako bi se u datom trenutku dogodila pretpostavljena situacija. Takav pristup ce ga sigurno navesti na to da trazi i proucava odgovarajucu strucnu literaturu, da proširuje svoja saznanja i vidike, a time doprinosi i sopstvenoj i opštoj bezbednosti. IzvoDenje odreDenih radnji  sa  vozilom  nije  samo  element  tehnike  voznje,   odnosno pravilnog rukovanja komandama pojedinih ureDaja na vozilu, nego je to  daleko  slozeniji  proces  koji  zahteva  odreDeno znanje,  iskustvo, punu  koncentraciju  na  sve  što  se  u  datom  trenutku  dogaDa,  uz najvecu licnu odgovornost i poštovanje svih pravila saobracaja.
Ovaj prirucnik je nastao kao plod dugogodišnjeg iskustva u radu sa kandidatima za vozace, a radi što lakšeg ovladavanja gradivom o
poznavanju saobracajnih propisa o bezbednosti saobracaja i pruzanju
prve pomoci povreDenima u saobracajnim nezgodama. Ovako uraDen
prirucnik  prvenstveno  je  namenjen  onima  koji  se  pripremaju  za polaganje  vozackog  ispita.  Osmišljen  je  tako  da  obezbeDuje lako ucenje   gradiva  i  sigurno  polaganje  teoretskog  i  prakticnog  dela vozackog ispita.
Svim buducim vozacima zelim uspeh na ispitu, bezbednu voznju
i srecan put.








\tPRAVO UPRAVLJANJA VOZILIMA U SAOBRACAJU \t

1.\tBICIKLOM u saobracaju sme da upravlja lice sa navršenih 12 godina zivota.

2.  ZAPREZNIM VOZILOM u saobracaju sme upravljati lice sa navršenih 14 godina zivota.

3.   BICIKLOM  SA MOTOROM  I MOTOKULTI- VATOROM I RADNIM MAŠINAMA u saobra-
caju moze upravljati lice koje je navršilo 14 godina zivota i polozilo ispit o poznavanju sa- obracajnih propisa.

4.   TRAKTOROM u saobracaju moze upravljati lice sa navršenih 16 godina zivota i polozenim ispitom za voznju traktora.

5.   MOTOCIKLOM do 125 cm3  moze upravljati li- ce koje je navršilo 16 godina zivota i polozilo ispit za vozaca "A" kategorije.

6.   MOTOCIKLOM preko 125 cm3  moze upravljati li- ce sa navršenih 18 godina zivota  i polozenim is- pitom za vozaca "A" kategorije.

7. PUTNICKIM automobilom u saobracaju sme upravljati lice sa navršenih 18 godina zivota i po- lozenim ispitom "B" kategorije.

8.   TERETNIM vozilom u saobracaju sme upra- vljati lice sa navršenih 18 godina zivota i polo- zenim ispitom "C" i "E" kategorije.

9.  AUTOBUSOM u saobracaju moze upravljati   li- ce sa navršenih 21 godinom zivota i polozenim ispitom "D" kategorije.

Pored navedenih uslova svi oni moraju biti duševno i telesno zdravi. Svi oni, osim vozaca bicikla i vozaca zapreznog vozila, moraju prilikom upravljanja vozilom sa sobom imati vazecu vozacku dozvolu one kategorije za koju su polozili ispit i stekli pravo na upravljanje tim

\tKATEGORIJE VOZILA \t

"A" kategorija
-\tmotocikli

"B" kategorija
-\tMotorna vozila osim motocikla cija najveca masa ne prelazi
3500 kg i ciji broj sedišta ne racunajuci sedište vozaca ne
prelazi OSAM.

"C" kategorija
-\tMotorna  vozila  za  prevoz  tereta  cija  najveca  dozvoljena masa prelazi 3500 kg.

"D" kategorija
-\tMotorna vozila za prevoz lica koja pored sedišta za vozaca
imaju više od osam sedišta.

"E" kategorija
-\tSkupovi vozila, vucna vozila koja spadaju u kategoriju "B" i
"C" , a prikljucna vozila su mase vece od 750 kg

DVT (Dozvola za vozaca traktora )
-\tSa dozvolom za vozaca traktora, vozac moze upravljati u saobracaju traktorom, kome mogu biti pridodata najviše dva prikljucna vozila.

PSP (Poznavanje saobracajnih propisa)
-\tSa stecenom potvrdom o poznavanju saobracajnih propisa u saobracaju vozaci mogu upravljati:
a)  Biciklima  sa  motorom  (do  50  ccm  i  max.  brzinom  do
50 km/H)
b)  Motokultivatorima c)   Radnim mašinama

\tVOZAC \t

Vozac je lice koje na putu upravlja vozilom.
Pre  nego  što  sedne  za  upravljac  vozila,  vozac  mora  biti odmoran i fizicki i psihicki sposoban za upravljanje vozilom.

Vozac ne sme upravljati vozilom na putu:
a)  Ako je pod uticajem alkohola (bez obzira na kolicinu pica koju je predhodno konzumirao - toleriše se do 0,50/00), droge ili drugih  opojnih sredstava, kao i kada koristi psihoaktivne lekove.
b)  Ako je umoran, bolestan ili u takvom psihickom stanju da nije sposoban da bezbedno upravlja vozilom.

Vozac   mora   prilikom   upravljanja   vozilom   kod   sebe   imati potrebna dokumenta i to:
a)  Vozacku dozvolu. b)   Licnu kartu.
c)  Saobracajnu dozvolu za vozilo, koje mora biti registrovano.
d)  Polisu osiguranja vozila.

Voznju  vozilom  moze  zapoceti  tek  kada  predhodno  izvrši
pregled svog vozila.
Tom prilikom treba da prekontroliše da li su:
-\tPneumatici (gume) u ispravnom stanju.
-\tIspravni  ureDaji za  kocenje,  osvetljavanje  puta,  signalni ureDaji, komandna tabla.
-\tPodesi retrovizore (spoljni i unutrašnji) prema sebi.

Da li se u vozilu nalaze:
-\tispravan rezervni tocak,
-\tsigurnosni trougao,
-\tkutija prve pomoci,
-\trezervne sijalice,
-\tuze i poluga za vucu vozila,
-\tpotreban alat (dizalica, kljuc za tockove i dr.).
Putnicka vozila za javni prevoz lica, teretna vozila i autobusi moraju imati i aparat za gašenje pozara, postavljen na vidnom mestu.

\tTERMINI \t

U ovom poglavlju definisani su pojedini pojmovi koji se cešce upotrebljavaju   u   Zakonu   o   bezbednosti   saobracaja   i   upotreba pojedinih izraza.

-\tKOLOVOZ je deo površine puta prvenstveno namenjen za saobracaj vozila.
-\tObelezeni ili neobelezeni uzduzni deo kolovoza, cija je širina dovoljna za nesmetan saobracaj jednog reda vozila je SAOBRACAJNA TRAKA
-\tUzduzni  deo  kolovoza  namenjen  za  saobracaj  vozila  u jednom smeru, sa jednom ili više saobracajnih traka je KOLOVOZNA TRAKA.
-\tPovršina na kojoj se ukrštaju ili spajaju dva ili više puteva,
kao i šire saobracajne površine (trgovi i sl.) koja nastaje ukrštanjem ili spajanjem puteva je RASKRSNICA.
-\tSvako  prevozno  sredstvo  namenjeno  za  kretanje  po putu, osim pokretnih stolica za nemocna lica bez motora i  decijih   prevoznih  sredstava  je  VOZILO.  Vozilo  na
motorni pogon pokrece se snagom sopstvenog motora.
-\tMotorno vozilo namenjeno za prevoz lica koje pored sedišta
za vozaca ima više od 8 sedišta je AUTOBUS.
-\tNiz vozila koji se krece istom saobracajnom trakom i u istom   smeru,  pri  cemu  su  brzine  kretanja  vozila  i
postupanja vozaca uslovljeni i izme?u kojih ne moze bez
ometanja uci drugo vozilo je KOLONA.
-\tMIMOILAZENJE  je  prolazenje   vozilom  pored  drugog vozila  koje  se  po  istom  kolovozu  krece  iz  suprotnog smera.
-\tPRETICANJE je prolazenje vozilom pored drugog vozila koje se krece u istom smeru.
-\tOBILAZENJE je prolazenje vozilom pored zaustavljenog ili parkiranog vozila ili drugog objekta koji se nalazi na saobracajnoj traci kojom se vozilo krece.
-\tPROPUŠTANJE  vozila  je  radnja  koju  je  u  odre?enim slucajevima vozac duzan da izvrši zaustavljanjem vozila,
smanjivanjem  brzine,  ili  prekidom  radnje  koju  izvodi

vozilom i to na nacin koji ne prinu?ava vozaca drugog vozila da naglo menja pravac ili brzinu kretanja.
-\tZAUSTAVLJANJE VOZILA je svaki prekid kretanja vozila
na putu u trajanju do 15 minuta, osim prekida koji se vrši da bi se  postupilo po znaku ili pravilu kojim se reguliše saobracaj.
-\tPARKIRANJE je svaki prekid kretanja vozila po putu duzi
od 15 minuta, osim prekida da bi se postupilo po znaku ili pravilu kojim se reguliše saobracaj.
-\tVozilo namenjeno da bude vuceno od vozila na motorni po- gon, bilo  da  je  konstruisano  kao  PRIKOLICA ili POLU-
PRIKOLICA  je  PRIKLJUCNO  VOZILO.  Odredbe  propisa
utvrDene za laku prikolicu, primenjuju se na prikljucno vozilo koje ima najvecu dozvoljenu masu od 750 kg.


\tSAOBRACAJNI ZNAKOVI \t

Zakonom  o  osnovama  bezbednosti  saobracaja  na  putevima odreDeno je da su ucesnici u saobracaju duzni  da se pridrzavaju ogranicenja, zabrana i obaveza izrazenih  pomocu postavljenih saobracajnih\tznakova,\tkao\ti\tznakova\tkoje\tucesnicima\tu saobracaju daju ovlašcena lica.

Saobracajni  znakovi  upozoravaju  na  opasnost  koja  preti  na odreDenom putu ili delu puta, stavljaju do znanja ogranicenja, zabrane i  obaveze kojih se ucesnici u saobracaju moraju pridrzavati i daju potrebna obaveštenja za sigurno i nesmetano odvijanje saobracaja.

Saobracajni  znakovi  su  znakovi  opasnosti,  znakovi  izricitih naredbi i znakovi obaveštenja sa i bez dopunske table koja je sastavni deo saobracajnog znaka i koja blize odreDuje njegovo znacenje, kao i svetlosni saobracajni znakovi, oznake na kolovozu, svetlosne i druge oznake na putu.

\tZNAKOVI OPASNOSTI \t

Znakovi opasnosti upozoravaju na opasnost koja preti na odre?enom delu puta i obaveštavaju ucesnike u saobracaju o prirodi te opasnosti. Oni imaju oblik ravnostranog trougla sa vrhom okrenutim nagore. Izuzetak su Andrejin krst, priblizavanje prelazu puta preko  zeleznicke pruge sa branicima ili polubranicima odnosno bez branika ili polubranika.




Opasna krivina ulevo\t


Opasna krivina udesno


Dvostruka ili više uzastopnih krivina od kojih prva na levo\t

Dvostruka ili više uzastopnih krivina od kojih prva na desno

       Opasne krivine\t


Priblizavanje suzenju kolovoza


Priblizavanje
suzenju kolovoza sa
desne strane\t

Priblizavanje suzenju kolovoza sa leve strane

Priblizavanje opasnoj uzbrdici gde razlika u visini predstavlja opasnost\t
Priblizavanje opasnoj nizbrdici gde razlika u visini predstavlja opasnost




Blizina mesta na kome se na putu nalazi pokretni most\t

Blizina mesta na kome put nailazi na obalu


Blizina opasne izbocine ili ulegnuca kolovoza\t

Blizina opasnog ulegnuca na kolovozu


Blizina opasnog prevoja ili vece grbine na kolovozu\t

Blizina mesta na putu gde se nalazi obelezeni pešacki prelaz na kolovozu
Blizina dela puta na kome za druge ucesnike u sao- bracaju postoji opasnost od prskanja kamenja\t

Blizina dela puta na kome kolovoz ima klizavu površinu
Blizina dela puta na kome postoji opasnost od kamenja koje pada na put sa leve strane\tBlizina dela puta na kome postoji opasnost od kamenja koje pada na put sa desne strane

Blizina mesta na kome se deca cešce i u vecem broju krecu\tBlizina mesta na kome biciklisti cešce nailaze na put sa bocnog puta ili sa biciklisticke staze

Mesto na putu na kome domace zivotinje pod nadzorom prelaze preko puta\t

Opasno mesto na kome divljac cesto prelazi preko puta




Blizina mesta na kome se izvode radovi\t
Blizina dela puta preko koga avioni prelecu u niskom letu

Blizina dela puta na kome duva jak
bocni vetar sa leve
strane\t
Blizina dela puta na kome duva jak
bocni vetar sa
desne strane


Blizina tunela na putu\t
     Opasnost na putu

Pocetak deonice puta na kome se saobracaj odvija u oba smera\t
Blizina raskrsnice na kojoj se saobracaj odvija u kruznom toku

Nailazenje na svetlosne saobracajne znakove (svetla postavljena u vertikalnom polozaju)\tNailazenje na svetlosne saobracajne
znakove (svetla postavljena u horizonatalnom polozaju)

Blizina raskrsnice puteva od kojih nijedan nije put sa prvenstvom prolaza\tBlizina raskrsnice na kojoj se put sa prvenstvom prolaza ukršta sa sporednim putem pod pravim uglom
Blizina raskrsnice na kojoj se put sa prvenstvom prolaza spaja sa sporednim putem pod pravim uglom sa desne strane\tBlizina raskrsnice na kojoj se put sa prvenstvom prolaza spaja sa sporednim putem pod pravim uglom sa leve strane


Blizina raskrsnice na kojoj se put sa prvenstvom prolaza
spaja sa sporednim
putem pod oštrim uglom sa desne strane\tBlizina raskrsnice na kojoj se put sa prvenstvom prolaza
spaja sa sporednim
putem pod oštrim uglom sa leve strane
Blizina prelaza puta preko zeleznicke pruge u nivou, koji
je obezbeDen branicima ili polubranicima\tBlizina prelaza puta preko zeleznicke pruge u nivou, koji nije obezbeDen branicima ili polubranicima
Andrejin krst - mesto na kome put prelazi preko zeleznicke pruge u nivou bez branika ili polubranika\tMesto na kome put prelazi preko zeleznicke pruge u nivou bez branika ili polubranika sa dva ili više koloseka
Udaljenost od prelaza puta preko zeleznicke pruge u nivou sa branicima ili polubra- nicima. Table se postavljaju sledecim redosledom:
- tri kose linije: 240m
- dve kose linije: 160m
- jedna kosa linija: 80m\tUdaljenost od prelaza puta preko zeleznicke pruge u nivou sa bez branika ili polubranici- ma. Table se postavljaju sledecim redosledom:
tri kose linije: 240m
dve kose linije: 160m
-  jedna kosa linija: 80m


Blizina mesta na kome put prelazi preko tramvajske pruge u nivou

\tZNAKOVI  IZRICITIH NAREDBI \t

Znakovi izricitih naredbi stavljaju do znanja ucesnicima u saobracaju  zabrane,  ogranicenja  i  obaveze  kojih  se  moraju pridrzavati.  Postavljaju se neposredno ispred mesta odakle nastaje obaveza  za  ucesnike  u  saobracaju  da  se  pridrzavaju  naredbe izrazene  saobracajnim  znakom.  Ako  je  potrebno  da  ucesnici  u saobracaju  unapred  budu  obavešteni  o  izricitoj  naredbi,  bilo  zbog slabe   preglednosti  puta  ili  drugih  razloga  bezbednosti,  znak  se postavlja ispred mesta odakle naredba vazi, a na dopunskoj tabli se naznacava udaljenost od mesta odakle naredba vazi.


Blizina raskrsnice
na kojoj vozac mora
da ustupi prvenstvo prolaza vozilima
koja se krecu putem
na koji nailazi.\tMesto pred ulaskom u raskrsnicu na kome je vozac duzan da zaustavi vozilo i ustupi prvenstvo prolaza



Zabrana saobracaja
u oba smera\t


Zabrana saobracaja
u jednom smeru

Zabrana saobracaja svih vozila na motorni pogon osim za motocikle bez prikolice i bicikle sa motorom na dva tocka.\t


Zabrana saobracaja za teretna motorna vozila



Zabrana saobracaja
za autobuse.\t


Zabrana saobracaja
za traktore.



Zabrana soabracaja za vozila na motorni pogon koja vuku prikljucno vozilo.\t
Zabrana saobracaja za vozila na motorni pogon koja vuku prikljucno vozilo ili poluprikolicu.


Zabrana saobracaja
za motocikle.\t

Zabrana saobracaja za bicikle sa motorom.
Zabrana saobracaja za vozila koja prevoze eksploziv ili lako zapaljive materije iznad odreDene kolicine.\t
Zabrana saobracaja vozilima koja prevoze opasne materije iznad odreDene kolicine.



Zabrana saobracaja
za cisterne.\t


Zabrana saobracaja
za bicikle.


Deonica puta na kojoj je zabranjen saobracaj zapreznih vozila.\t


Zabrana saobracaja za rucna kolica.


Zabrana saobraDaja za sva vozila na motorni pogon.\t

Zabrana saobracaja za sva vozila na motoni pogon i zaprezna vozila.




Zabrana saobracaja za vozila cija
ukupna širina prelazi odreDenu širinu.\t

Zabrana saobracaja za vozila cija ukupna visina prelazi odreDenu visinu.

Zabrana saobracaja za vozila cija ukupna tezina prelazi odreDenu tezinu.\t
Zabrana saobracaja za vozila koja prekoracuju odreDeno osovinsko opterecenje.


Zabrana saobracaja za vozila koja prekoracuju odreDenu duzinu.\t

Najmanje odstojanje u kretanju koga se vozaci moraju pridrzavati.


Raskrsnica na kojoj je skretanje u levo zabranjeno.\t

Raskrsnica na kojoj je skretanje u desno zabranjeno.



Zabrana polukruznog
okretanja.\t


Zabrana kretanja
pešaka.

Zabrana preticanja svih vozila na motorni pogon osim
motocikla bez prikolice i bicikla sa motorom na dva
tocka.\t
Zabarana preticanja za teretna motorna vozila cija najveca dozvoljena tezina prelazi 3,5t osim motocikla bez prikolice i bicikla sa motorom na dva tocka.




Ogranicenje brzine
kretanja.\t

Zabrana stupanja na uski deo puta pre nego što proDu vozila iz suprotnog smera.


Zabrana davanja
zvucnih znakova.\t

Zabrana prolaza bez zaustavljanja - putarina.


Zabrana prolaza bez zaustavljanja - carina.\t

Zabrana prolaza bez zaustabvljanja - milicija.


Zabrana zaustavljanja i parkiranja.      Zabrana parkiranja.

Naizmenicno parkiranje - zabrana parrkiranja u neparne dane (odnosno, dozvoljeno parkiranje u parne dane).\t
Naizmenicno parkiranje - zabrana parkiranja u parne dane (dozvoljeno je parkiranje u neparne dane).


Najmanje dozvoljena brzina kretanja vozila u normalnim uslovima.\t
Pocetak deonice puta gde motorna vozila, osim motocikla, moraju na pogonskim tockovima imati propisanu zimsku opremu.


    Staza za pešake.      Staza za jahanje.



Staza za bicikliste.      Obavezan smer.



Obavezan smer.      Obavezan smer.
    Obavezan smer.      Obavezan smer.
    Dozvoljeni smerovi.      Dozvoljeni smerovi.
    Dozvoljeni smerovi.\t


Kruzni tok saobracaja
kojim se vozila moraju kretati.


Obavezno obilazenje prepreke na putu sa desne strane.\t

Obavezno obilazenje prepreke na putu sa leve strane.

\tZNAKOVI OBAVEŠTENJA \t

Znakovi obaveštenja pruzaju ucesnicima u saobracaju po- trebna obaveštenja o putu kojim se krecu, nazivima mesta kroz koja put prolazi i udaljenost od tih mesta, prestanku vazenja znakova izrici- te naredbe, kao i druga obaveštenja koja im mogu biti korisna. Znako- vi  obaveštenja pruzaju obaveštenja o prestrojavanju, skretanju i po- tvrdno obaveštenje o pravcu kretanja.



Put sa jednosmernim saobracajem.\t

Put sa jednosmernim saobracajem.



Put sa prvenstvom prolaza.\t

Mesto na kome se završava deonica puta sa prvenstvom prolaza.



Pruzanje puta sa
prvenstvom prolaza.\t
Obaveštenje vozacu
da na uskom prolazu ima pravo
prvenstva prolaza u odnosu na vozila koja dolaze iz suprotnog smera.



Obaveštenje o mestu na kome se nalazi obelezen pešacki prelaz.\t


Podzemni ili nadzemni pešacki prolaz.



    Raskrsnica.\tPut kojim se vozilo mora kretati ako namerava da
skrene ulevo na
sledecoj raskrsnici na kojoj je skretanje ulevo zabranjeno.


Prethodno obaveštenje vozacu radi prestrojavanja na raskrsnici puteva sa više saobracajnih traka.\t
Prethodno obaveštenje vozacu radi prestrojavanja  na raskrsnici puteva sa više saobracajnih traka, sa nazivima naseljenih mesta.
    Putokaz.\t
Putokaz za aerodrom.

Putokaz prema terenu za kampovanje.\tPravac i udaljenost mesta na kome se nalazi
planinarski dom.

Naziv naseljenog mesta.\t
Završetak naseljenog
mesta.



Blizina i polozaj puta koji nema izlaz ( slepi put ).\t
    Kilomtraza puta.


Oznaka broja puta.\t
Broja meDunarodnog puta.



Pocetak auto-puta.      Završetak auto-puta.




Pocetak puta rezervisanog samo za saobracaj motornih vozila.\t

Završetak puta rezervisanog samo za saobracaj motornih vozila.


Prestanak zabrane preticanja svih vozila na motorni pogon.\t
Prestanak zabrane preticanja za teška teretna vozila cija naveca dozvoljena masa prelazi 3,5t.


Prestanak ogranicenja brzina kretanja od 60 km/h.\t

Prestanak zabrane davanja zvucnih znakova.


Prestanak najmanje dozvoljene brzine kretanja.\t

Prestanak obaveze nošenja lanaca za sneg.


Završetak staze za
bicikliste.\t

Zavšetak staze za pešake.


Završetak staze za
jahanje.\t

Prestanak svih zabrana.


Zona u kojoj je vremenski ograniceno trajanje parkiranja.\t

Izlaz iz zone u kojoj je vremenski ograniceno trajanje parkiranja.




Prostor koji je odreDen ili posebno ureDen za parkiranje vozila.\t

Vremenski ograniceno
parkiranje.



Bolnica.\t


Mesto na kome se nalazi
stanica za prvu pomoc.



Radionica za opravku vozila.\t

Sluzba za pruzanje pomoci u slucaju kvara na vozilu.



Benzinska stanica.\t


Vatrogasna sluzba.
    Teren ureDen za izletnike.\t


Teren za kampovanje
pod šatorima.



Teren za boravak u prikolicama.\t


Teren za kampovanje pod šatorima i u prikolicama.


    Planinarski dom.      Informacije.


Obaveštenje o mestu na kome se nalazi autobusko stajalište.\t

Obaveštenje o mestu na kome se nalazi tramvajsko stajalište.



Obaveštenje o blizini
aerodroma.\t

Obaveštenje o mestu na kome se nalazi luka - pristanište.


Prohodnost puta - oznacava da je planinski put otvoren do mesta ispisanog na znaku.\t

Prohodnost puta - oznacava da je planinski put zatvoren do mesta ispisanog na znaku.


Broj serpentine sa nadmorskom visinom.\t

Planinski prevoj sa nadmorskom visinom.
    Putni objekt.      Naziv reke.


    Stanica milicije.\t
Brzina koja se preporucuje na odreDenom delu puta.
Pretputokaz
koji oznacava pravac kretanja na auto-putu i putu sa raskrsnicama u više nivoa.\t

Putokaz iznad kolovoza na portalu.
Obaveštenje vozacu o korištenju
saobracajne trake za kretanje do naseljenog mesta ispisanog na
znaku ( putokaz na portalu ).\t

Potvrda pravca kretanja posle prelaska raskrsnice.


Kneza Miloša\tNaziv ulice.\t
Tabla za usmeravanje na mestu gde se nilazi na oštru krivinu ulevo.



Mesto izlaska sa auto-puta.\t


Opšte ogranicenje najvece dozvoljene brzine u SRJ prema vrsti puta.

Mesto na putu pored škole, obdaništa, igrališta i sl. na kome se deca cešce i u vecem broju krecu .\t



Saobracajna traka za vozila javnog prevoza putnika.\t
Završetak saobracajne trake za vozila
javnog prevoza putnika.


Pocetak saobracajne trake za spora vozila, koja se krecu brzinom manjom od 30 km/h.\t

Završetak saobracajne trake za spora vozila, koja se krecu brzinom manjom od 30 km/h.


\tDOPUNSKE TABLE \t

Dopunske table mogu se postaviti ispod saobracajnog znaka, cime se vozacima blize odreDuje znacenje samog znaka. Boja dopunske table je ista  kao i osnovna boja znaka uz koji je postavljena, a natpisi i simboli su iste boje kao i natpisi i simboli na znaku.




Na udaljenosti od
800 m pocinje
opasna nizbrdica.\t


Na udaljenosti od
200 m vozac mora da ustupi prvenstvo prolaza
drugim vozilima.



Na udaljenosti od
200 m vozac je duzan da zaustavi
svoje vozilo.\t
Na udaljenosti od
200 m nalazi se granicni prelaz, odnosno mesto gde vozac mora zaustaviti vozilo zbog carinske kontrole.




Od postavljenog
znaka, na duzini od
800 m, nalazi se opasna nizbrdica.\t
Od postavljenog znaka, na duzini od 2000 m, zabranjeno je preticanje za teretna motorna vozila cija tezina prelazi 3500 kg.



Odavde prestaje zabrana kretanja saobracaja za bicikle.\t

Zaustavljanje i parkiranje zabranjeno je u vremenu navedenom na tabli.



Bolnica se nalazi sa desne strane puta na udaljenosti od 500 m.\t


Zabranjen je saobracaj za teretna motorna vozila cija najveca dozvoljena tezina prelazi 5 tona.



Zabrana parkiranja samo za teretna vozila
cija najveca tezina
prelazi 3500 kg.\t


Obavezno nošenje lanaca za sneg za teretna motorna vozila cija najveca tezina prelazi
3500 kilograma.




Zabrana skretanja udesno za teretna motorna vozila cija najveca tezina prelazi 3500 kg. Ova obaveza ne vazi za putnicka motorna vozila.\t

Obavezan smer za teretna
motorna vozila cija najveca tezina prelazi 3500 kg. Ova obaveza ne
vazi za putnicka
motorna vozila.



Primena zabrane zaustavljanja i parkiranja vozila levo od znaka na širini od 10 m.\t


Primena zabrane zaustavljanja i parkiranja vozila desno od znaka na širini od 10 m.


Primena zabrane parkiranja vozila levo i desno od znaka na širini od
10 m.\t

Pocetak dela puta
odnosno mesta na kome postoji opasnost od neocekivanog nastanaka poledice.


\tOZNAKE NA KOLOVOZU \t

Oznake na kolovozu sluze za regulisanje saobracaja na putevi- ma, kao i za obaveštavanje i voDenje ucesnika u saobracaju. Cine ih: linije,  strelice, natpisi i druge oznake. Postavljaju se na putevima sa savremenim  kolovozom i mogu da budu obelezene bojom odnosno ugraDene  ili   utisnute  u  kolovozni  zastor.  Uz  uzduzne  linije  na kolovozu,  ako je  potrebno,  postavljaju  se metalni  celicni  elementi, svetlosne oznake sa ugraDenom reflektujucom materijom i drugo.

Oznake na kolovozu su:
-\tuzduzne oznake
-\tpoprecne oznake
-\tostale oznake na kolovozu i predmetima uz ivicu kolovoza.

Neprekidna uzduzna linija sluzi za razdvajanje dvosmernih kolovoznih površina po smerovima kretanja. Oznacava zabranu prelazenja vozila preko te linije ili zabranu kretanja po njoj, bilo radi skretanja, parkiranja, preticanja ili prilikom ukljucivanja u saobracaj


Udvojena neisprekidana linija sluzi za razd-vajanje dvosmernih kolovoznih površina sa više saobracajnih traka po smerovima kretanja.
Oznacava zabranu prelazenja vozila
preko te linije ili zabranu kretanja po njoj, bilo radi skretanja, parkiranja, preticanja ili prilikom ukljucivanja u saobracaj.





Isprekidana uzduzna linija (razdelna linija) sluzi za razdvajanje kolovoznih površina saobracajne trake.





Udvojena kombinovana linija sluzi za razdvajanje saobracajnih traka na mestima gde su uslovi preglednosti takvi da dopuštaju preticanje ili skretanje samo u jednom smeru kretanja.
Udvojenu kombinovanu liniju sme
prelaziti vozac do koga se nalazi
isprekidana linija u smeru kretanja.


Na putu za saobracaj u oba smera koji ima tri saobracajne trake, te trake radvajaju se, po prvavilu, isprekidanim
uzduznim linijama.
Na ovom putu vozac ne sme
svojim vozilom da se krece saobracajnom trakom koja se proteze uz levu ivicu kolovoza ni prilikom preticanja.
Za preticanje i skretanje u levo
sluzi srednja saobracajna traka.

Udvojena isprekidana linija sluzi za obelezavanje saobracajne trake sa
izmenljivim smerom kretanja na
kojima je saobracaj regulisan ureDajim za davanje svetlosnih saobracajnih znakova.



Ivicna linija sluzi da istakne ivicu vozne površine kolovoza ili
izdvoji kolovozna površina sa posebnom namenom.
Ove linije izvlace se zutom
bojom.




Traka za kretanje vozila javnog prevoza putnika  oznacava se kvadratima zute boje.







Kosnik oznacava mesto
zatvaranja ulivne trake.





Kosnik oznacava mesto
otvaranja izlivne trake.



Traka za ubrzavanje prilikom ukljucivanja vozila na auto-put. Vozac vozila koje se ukljucuje
na auto-put duzan  je da propusti
sva vozila koja se krecu tim
putem.
Isprekidana linija zaustavljanja oznacava mesto na kome vozac mora da zaustavi vozilo ako je to potrebno da propusti vozila koja se krecu putem sa pravom prvenstva prolaza.
Mesto ispred  linije zaustavljanja
moze se obeleziti trouglom
upozorenja.


Isprekidana linija zaustavljanja oznacava mesto na kome vozac mora da zaustavi vozilo ako je to potrebno da bi propustio vozila koja se krecu putem sa pravom prvenstva, moze se obeleziti trouglovima sa vrhom okrenutim prema vozilu. Ispred tih trouglova moze se ubeleziti trougao upozorenja.


Neisprekidana linija zaustavljanja oznacava mesto na kome je vozac duzan  da
zaustavi svoje vozilo. Ispred linije zaustavljanja moze se na kolovozu ispisati rec "STOP".


Neisprekidana linija zaustavljanja oznacava mesto na kome je vozac duzan  da zaustavi svoje vozilo. Ova odredba primenjuje se kada je na semaforu ukljuceno zuto trepcuce ili crveno svetlo.
Obelezeni pešacki prelaz
oznacava deo površine kolovoza namenjenog za prelaz pešaka. Ostrvo koje se nalazi na sredini kolovoza sluzi za privremeno zadrzavanje pešaka koji prelaze kolovoz.
Ukoliko se ovako ostrvo nalazi na putu sa dvosmernim
saobracajem obilazi se iskljucivo
sa desne strane.
Ako je u pitanju put sa jednosmernim saobracajem, ovakvo ostrvo moze se obilaziti i sa leve i sa desne strane.



Na kolovozu pored pešackog prelaza koji se nalazi u blizini škole mora da stoji natpis
"ŠKOLA".
Vozaci, koji se priblizavaju ovom pešackom prelazu, duzni su da
mu se priblizavaju sa posebnom
opreznošcu i tako da mogu
blagovremeno da zaustave svoje vozilo.



Prelaz biciklisticke staze preko kolovoza je deo površine kolovoza namenjenog iskljucivo za prelaz biciklista.
Obelezava se kvadratima bele
boje.


Strelice na kolovozu sluze za obelezavanje obaveznog smera kretanja vozila ako su ubelezene u saobracajnoj traci oivicenoj neisprekidanom linijom i za obaveštavanje vozaca o nameni saobracajnih traka, ako su ubelezene u traci oivicenoj isprekidanom linijom

Linija usmeravanja  oznacava mesto promene slobodne površine kolovoza ispred fiksnih prepreka koje se nalaze na ivici puta.
Šrafirana polja oznacavaju
površinu na kojoj je zabranjen
saobracaj, kao i zaustavljanje i
parkiranje.





Zuta cik-cak linija oznacava površinu kolovoza na mestu gde je zabranjeno zaustavljanje i parkiranje vozila.



Prostor  na kolovozu koji je obelezen za upravno i paralelno parkiranje vozila uz ivicu kolovoza.

Elementi konstrukcije koji predstavljaju stalne prepreke unutar gabarita slobodnog profila puta (podvoznjaci, mostovi i sl.), oblelezavaju se širokim i kosim crtama naizmenicno bele i crne boje.
Smerokazi se postavljaju na
kolovozu radi obelezavanja ivice
kolovoza na putevima van naseljenih mesta. IzgraDeni su tako da svojim oblikom, bojom i izgledom mogu biti lako uocljivi u svim vremenskim uslovima, a posebno u slucaju smanjene vidljivosti (noc, magla, sneg i sl.). Na njima moraju biti ugraDene reflektujuce materije i to tako da se, posmatrano u smeru
kretanja one vide kao crvena površina sa desne strane , a bela površina sa leve strane
puta.

Tabla za usmeravanje saobracaja  se postavlja na oštrim krivinama, a ujedno sluzi i kao zaštitna (odbojna) ograda u slucaju izletanja vozila sa kolovoza.



\tPRAVILA SAOBRACAJA \t

Ucesnici u saobracaju duzni  su da postupaju u skladu sa propisima   o   pravilima   saobracaja,   saobracajnim   znakovima postavljenim na putu i znacima i naredbama koje daju ovlašcena lica.  Ucesnici  u  saobracaju  duzni  su  da  postupaju  u  skladu  sa saobracajnim znakovima postavljenim na putu i kad time odstupa- ju od  propisa o pravilima saobracaja, kao i da postupaju prema svetlosnom  saobracajnom  znaku  kad  se  taj  znak  razlikuje  od pravila o  prvenstvu  prolaza izrazenom  na istom mestu drugim saobracajnim znakom. Ucesnici u saobracaju moraju da postupaju i prema zahtevima  izrazenim  pomocu znakova ili po naredbama koje daju ovlašcena lica i kad time odstupaju od propisanih pravila saobracaja ili znacenja saobracajnih znakova postavljenih na putu.
Vozaci svih vozila (ne samo motornih), duzni  su da nacin
upravljanja vozilom prilagode svim okolnostima i situacijama u saobracaju, tako da su u svako vreme u stanju da vozilo zaustave, odnosno izbegnu opasnost koja se u datim uslovima moze predvi- deti.  Vozac  mora  da  potpuno  vlada  vozilom  i  obezbedi  njegovo pravilno kretanje u saobracaju. Da bi vozac ovo postigao nije dovoljno samo  da  pravilno  podesi  brzinu  kretanja  vozila,  nego  mora  da  u potpunosti  ovlada  tehnikom upravljanja vozilom i da vodi racuna o svim  okolnostima   koje  mogu  biti  izvor  opasnosti  (vremenske  i atmosferske prilike,  stanje  puta, gustina saobracaja, deca na putu, zivotinje itd.).
Imajuci  u  vidu  brzinu  kretanja  vozila  i  sve  druge  okolnosti saobracaja  vozac  je  duzan   da  svoje  vozilo  drzi  na  takvoj udaljenosti od drugih vozila da ne izazove opasnost i ne ometa druge\tvozace,\ta\tnarocito\tprilikom\tmimoilazenja,\tpreticanja, obilazenja, kao i kad se krece uporedo sa nekim vozilom ili iza drugog vozila. Pod ometanjem se podrazumeva takva voznja kojom se drugi ucesnici u  saobracaju prisiljavaju da menjaju nacin ili pravac svog

kretanja,  kao  što  su:  naglo  kocenje  (osim  u  slucaju  neposredne opasnosti), naglo skretanje levo ili desno i sl.
Narocita opreznost vozaca potrebna je na delu puta po kome se
krecu deca ili su postavljeni saobracajni znakovi o ucešcu dece u saobracaju. Duznost je vozaca u takvoj situaciji da se krece brzinom koja omogucuje da zaustavi vozilo u slucaju potrebe.
Nacinom rukovanja vozac ne sme da stvara suvišnu buku u saobracaju. Granica dozvoljene buke odreDena je propisima o ureDaji-
ma i opremi za vozila u saobracaju na putu. Skupština opštine je zakonom ovlašcena da propiše posebne mere kojima se u naselju
sprecava stvaranje suvišne buke u saobracaju.
Kad se krece pored tramvaja ili drugih vozila kojima se vrši javni prevoz putnika, a koja su zaustavljena na odreDenom stajalištu, vozac je  duzan  da  smanji  brzinu  kretanja  vozila,  tako  da  ne  ometa putnike koji ulaze ili izlaze iz vozila javnog saobracaja.
Ako putnici moraju preci preko trake kojom se vozilo krece, vozac je duzan  da zaustavi svoje vozilo iza vozila kojim se vrši javni prevoz, (slika 1.).
Licu, koje se prevozi vozi- lom zabranjeno je da na bilo koji nacin ometa vozaca u upravlja- nju  vozilom  (fizicko  ometanje, galama, vika, odvracanje paznje vozaca i sl.).
Vozac\tje\tduzan \tda
ukloni  sa  kolovoza  tovar  ili druge\tpredmete\tkoji\tsa

njegovog\t vozila\t\tpadnu\tna put,\tili\tkoje\tje\tprilikom

Slika 1.

zaustavljanja vozila ostavio na put. Vozac je duzan da ukloni i one
predmete ili prepreke na koje naiDe na putu, ukoliko je u mogucnosti da to ucini, ili da o njima što pre obavesti najblizeg radnika koji radi na odrzavanju puta, ili organe unutrašnjih poslova.
U vreme od prvog sumraka (pola sata od zalaska sunca) do potpunog  svanuca  (pola  sata  po  izlasku  sunca)  kao  i  u  slucaju
smanjene vidljivosti zbog nepovoljnih vremenskih uslova vozilo u sao- bracaju  na  putu  mora  imati  upaljena  odgovarajuca  svetla,  osim
vozila  koja  su  parkirana  na  posebno  odreDenom prostoru  koji  je dovoljno osvetljen.

Slepa lica kad samostalno ucestvuju u saobracaju na putu treba da nose beli štap kao znak raspoznavanja. Ako je vozilo podešeno da  njime  upravlja  lice  ciji  su  ekstremiteti  ošteceni,  moze  na zahtev tog lica biti obelezeno posebnim znakom.
Vozac vozila koje se krece iza vozila kojim se prevoze deca, kao i  vozac koji mu nailazi u susret, duzan  je da se zaustavi kada je vozilo  kojim  se  prevoze  deca  zaustavljeno  na  kolovozu  radi ulazenja ili izlazenja dece. Vozilo za prevoz dece mora biti obeleze- no posebnim znakom.
Ako su u motornom vozilu ugraDeni sigurnosni pojasevi, vozac i
putnici moraju za vreme voznje u saobracaju na javnom putu da budu vezani tim pojasevima. U putnickom automobilu na prednjem
sedištu do vozaca, ne sme se prevoziti dete mlaDe od 12 godina
zivota, kao i lice koje je ocigledno pod uticajem alkohola.
Vozila   ne   smeju   na   prednjoj   strani   da   imaju   svetlosne, svetlosno-signalne ili reflektujuce ure?aje, odnosno materije koje
daju svetlost crvene boje, a na zadnjoj strani ureDaje ili materije koje
daju svetlost bele boje. Izuzetak od ovog pravila su: crveno trepcuce svetlo  na vozilima pod pratnjom, belo svetlo za osvetljavanje puta prilikom  voznje unazad (rikverc svetlo), kao i svetlo za osvetljavanje registarske tablice.


\tRADNJE VOZILOM U SAOBRACAJU \t

Vozac koji namerava da na putu izvrši neku radnju sa vozilom (preticanje, obilazenje, skretanje, polukruzno okretanje, zaustavljanje, parkiranje, voznja unazad) sme da otpocne takvu radnju samo ako se prethodno  uverio  da  to  moze  da  ucini  bez  opasnosti  za  druge ucesnike u saobracaju, vodeci pri tom racuna o polozaju svog vozila, pravcu i brzini kretanja.
Pre vršenja ovih radnji sa vozilom, vozac je duzan da jasno i blagovremeno obavesti o svojoj nameri druge ucesnike u saobracaju
dajuci im znak pokazivacem pravca (zmigavac). Ako ima nameru da
svoje vozilo pomeri ulevo ili desno, na kolovozu, da preDe na drugu saobracajnu traku ili površinu na kojoj se vrši javni saobracaj, vozac
mora da se prethodno uveri da nece dovesti u opasnost druge ucesni-
ke u saobracaju koji se krecu iza njega, odnosno ispred njega ili sa kojim se mimoilazi.

Vozac je duzan ukoliko se ukljucuje sa površine na kojoj se ne  odvija saobracaj, iz garaze  ili dvorišta, da se uveri licno ili postavi lice koje ce mu omoguciti bezbedan izlazak na put, a da pri tom ne ugrozi pešake ili ostale ucesnike u saobracaju.
Polukruzno okretanje vozila na putu vozac ne sme da otpocne dok se prethodno ne uveri da time nece dovesti u opasnost niti ometa- ti druge ucesnike u saobracaju. Polukruzno okretanje ne sme vršiti narocito na mestima gde je nedovoljna vidljivost, prevoji, krivine, tuneli,  mostovi,   auto-putu,  putu  rezervisanom  za  saobracaj motornih vozila, preko pune linije i sl.
Kretanje unazad moze se vršiti samo na kratkom delu puta i ako  se time ne ometa kretanje vozila ili ugrozava  bezbednost drugih ucesnika u saobracaju. Za kretanje unazad vozac mora da koristi saobracajnu traku kojom se kretao napred (slika 2.).
Kretanjem\tvozila\tunazad vozac ni u kom slucaju ne sme da  ulazi  u  nepreglednu  raskr- snicu,   da  se  krece  prelazom puta  preko  zeleznicke  pruge u nivou, niti da vozi prevojima i u krivinama\tsa \tnedovoljnom vidljivošcu.
Vozac ne sme naglo da smanji   brzinu   kretanja   svog

vozila  osim  u  slucaju  nepo-
sredne\topasnosti.\tOn\tmoze

Slika 2.

znatnije smanjiti brzinu kretanja svog vozila tek pošto se predhodno uverio da time ne ugrozava niti dovodi u opasnost druge ucesnike u saobracaju. Tom prilikom vozac je duzan da blagovremeno sa nekoli- ko uzastopnih pritisaka na pedalu radne kocnice (ukljucivanjem stop svetla na svom vozilu) obavesti ostale ucesnike u saobracaju o radnji koju izvodi.  Vozac je duzan da blagovremeno i jasno obavesti ostale ucesnike u saobracaju o svojoj nameri (preticanje, skretanje, obilaze- nje), dajuci odgovarajuci znak  pokazivacem pravca (zmigavac) koji se daje za sve vreme dok se odgovarajuca radnja vrši, izuzev kada vozac posle završenog preticanja namerava da se vrati na saobracaj- nu traku kojom se do tad kretao.

\tKRETANJE VOZILA PO PUTU \t

Opšte je pravilo da za kretanje vozilom u saobracaju, vozac mora  da koristi kolovoz, odnosno saobracajnu traku namenjenu za saobracaj  one  vrste  vozila  kojoj  vozilo  pripada.  Vozilo  se  krece desnom stranom kolovoza u pravcu kretanja. Na putu u naselju sa kolovozom na kome se saobracaj odvija u istom smeru i postoje naj- manje dve saobracajne trake, vozac moze za kretanje svog vozila da koristi i saobracajnu traku koja se ne nalazi uz desnu ivicu kolovoza, ako time ne  ometa ostala vozila koja se krecu iza njegovog vozila. Brze kretanje vozila u jednoj traci od kretanja vozila u drugoj traci ne smatra se preticanjem.
Na putu sa kolovozom za saobracaj vozila u oba smera, na kome postoje tri saobracajne trake, vozac se svojim vozilom mora kretati krajnjom desnom saobracajnom trakom u pravcu kretanja. Srednja  saobracajna traka se koristi za preticanje ili skretanje ulevo.
Na delu auto puta ili puta rezervisanog za saobracaj motornih vozila sa više saobracajnih traka, za kretanje svog vozila vozac mora da koristi  kranju  desnu  saobracajnu  traku,  predviDenu za  kretanje vozila. Krajnju  levu saobracajnu traku vozac moze koristiti samo za preticanje.
Na delu puta koji je klizav zbog snega, leda, blata i sl. kao i na delu puta koji je oštecen, vozac je duzan da prilagodi voznju stanju puta  i  uslovima  saobracaja,  tako  da  ne  ugrozava  bezbednost ostalih ucesnika u saobracaju svojom neprilago?enom voznjom.
Zabranjeno je kretanje levom saobracajnom trakom, na putu sa kolovozom za saobracaj u oba smera na kome postoje tri saobracajne
trake pošto je ona namenjena za kretanje vozila iz suprotnog smera.
Na putu sa kolovozom za saobracaj vozila u  oba smera na kome  postoje  najmanje  cetiri  saobracajne  trake,  vozac  ne  sme
vozilom da prelazi na kolovoznu traku namenjenu za saobracaj
vozila iz suprotnog smera.
Zabranjeno je kretanje vozilom suprotnim smerom na putu sa kolovozom na kome se saobracaj odvija u jednom smeru.
Zabranjeno  je  kretanje  vozilom  unazad  na:  auto-putu,  putu
rezervisanom\tza\tsaobracaj\tmotornih\tvozila,\tu\ttunelu,\tkrivini, podvoznjaku, nadvoznjaku, preko zeleznicke ili tramvajske pruge i na

svim mestima na kojima bi se ovim kretanjem ugrozila bezbednost saobracaja.
Za kretanje vozila koja ne mogu na ravnom putu da razviju brzi-
nu kretanja vecu od 40 km/h i teretna motorna vozila cija najveca dozvoljena masa prelazi 3500 kg i vozila koja se ne smatraju motor- nim   vozilima,  koristi  se  krajnja  desna  strana  kolovoza  u  smeru kretanja.

\tKRETANJE PEŠAKA \t

Pešak  po  pravilu  ne  sme  da  se  krece  i  zadrzava   na kolovozu. Ako se krece po kolovozu, on mora da se krece što blize ivici  kolovoza,  i  to  pazljivo  i  na  nacin  koji  ne  ometa  ili  sprecava saobracaj vozila.
Pre stupanja na kolovoz, pešak je duzan da se uveri da moze
bezbedno preci preko kolovoza, pazljivo i najkracim putem.
Na  javnom  putu  van  naselja,  pešak  je  duzan  da  za  svoje kretanje koristi levu ivicu kolovoza u smeru kretanja. Izuzetno, moze se  kretati uz desnu ivicu kolovoza, ako je to za njega bezbednije (nepregledna krivina, usek, zasek, odron i sl.).
Na putu na kome imaju obelezeni  pešacki prelazi, pešak je
duzan  da  se  prilikom  prelazenja  kolovoza  sluzi  tim  prelazim, ukoliko nisu od njega udaljeni više od 100 m.
Duznost  pešaka je da prilikom prelazenja kolovoza obrati
paznju na udaljenost i brzinu kretanja vozila. Ukoliko prelazi kolo- voz  na  mestu gde nema obelezenog pešackog prelaza, pešak ne
sme da stupi na kolovoz ukoliko time ometa vozila koja nailaze.


\tOBAVEZE VOZAC A  P R EMA PEŠACIMA \t

Ako je saobracaj na obelezenom pešackom prelazu regulisan svetlosnim saobracajnim oznakama ili znacima ovlašcenog sluzbenog lica,  vozac je duzan  da svoje vozilo zaustavi ispred pešackog prelaza kad mu je datim znakom zabranjen prolaz, a ako mu je na takvom prelazu dozvoljen prolaz vozac ne sme svojim kretanjem da ometa prolaz pešaka koji su vec stupili na pešacki prelaz.

Ako se pešacki prelaz nalazi na ulazu na bocni put, vozac koji skrece na taj put, duzan je da propusti pešake koji su vec stupili ili stupaju na kolovoz, a po potrebi i zaustavi vozilo. Isto pravilo vazi i kad prelaz nije obelezen.
Ako su pešaci deca, stara ili iznemogla lica, invalidi, vozac je
duzan   da  zaustavi  svoje  vozilo  ispred  pešackog  prelaza  i propusti pešake koji su stupili ili stupaju na pešacki prelaz.
Ukoliko lice koje nosi beli štap pokazuje da zeli preci kolovoz vozac je duzan da se zaustavi i propusti ga.
Ukoliko  pešak  prelazi  preko  kolovoza  u  naselju,  a  mesto
prelaska je udaljeno više od 100 m od obelezenog pešackog prelaza vozac  je  duzan   da  ga  propusti,  meDutim ukoliko  je  obelezeni
pešacki  prelaz  udaljen  manje  od  100  m  vozac  je  duzan  da  ga
upozori  zvucnim  znakom,  tj.  pešak  ne  sme  ugrozavati  kretanje vozila. Vozac je posebno duzan
da smanji brzinu kretanja svog vozila ukoliko se pored kolovoza
igraju deca koja ocito ne obracaju paznju na kretanje vozila, tako da moze  bezbedno i blagovreme- no zaustaviti vozilo, ukoliko je to neophodno. Vozac je duzan  da zaustavi\tvozilo\ti\tpropusti pešaka,  dete  koje  neodlucno

zastaje\tkod\tobelezenog pešackog prelaza (slika 3.).

Slika 3.



\tBRZINA KRETANJA \t

Brzinu kretanja vozila vozac je duzan da prilagodi osobinama i stanju  puta,  vidljivosti,  preglednosti,  atmosferskim  prilikama,  stanju vozila i  tereta,  gustini saobracaja i drugim saobracajnim uslovima, tako da vozilo moze zaustaviti blagovremeno pred svakom preprekom koja se u datim uslovima objektivno moze predvideti. Vozac ne sme smanjivati brzinu  kretanja vozila do te mere da ona predstavlja smetnju\tnormalnom\todvijanju\tsaobracaja,\tosim\tu\tslucaju neposredne opasnosti.

Vozac se mora kretati uvek onom brzinom koja mu omogucava da vozilo blagovremeno zaustavi na udaljenosti na kojoj ima pregled puta. Vozac je duzan da smanji brzinu kretanja svog vozila ispred svih opasnih  delova puta kako bi se mogao blagovremeno zaustaviti u slucaju  neposredne opasnosti, a narocito: ispred pešackog prelaza, na oštrim i nepreglednim krivinama, na delu puta sa velikim uzduznim nagibom, na  suzenom delu puta, ako je kolovoz prekriven ledom, lišcem, blatom ili  drugim materijalima koji cine kolovoz klizavim, na delu puta koji je zakrcen kretanjem pešaka, a posebno ako se na putu ili pored njega nalaze deca itd.
Vozac ne sme na putu u naselju da se krece brzinom vecom
od  60   km/h,   osim   ako   brze   kretanje   vozila   nije   dozvoljeno
saobracajnim  znakom  za  celo  naselje  ili  neki  njegov  deo,  niti brzinom  manjom  od  40  km/h  ukoliko  nije  drugacije  odre?eno
saobracajnim znakom, s obzirom na saobracajno-tehnicke elemente
puta.
Vozac se ne sme na javnom putu izvan naselja kretati brzinom vecom od 120 km na cas na auto-putu, 100 km na cas na putu rezervisanom  za  saobracaj  motornih  vozila,  80  km na  cas na ostalim putevima.
Na putu van naselja vozac ne sme da se krece vozilom brzinom vecom  od brzine odre?ene saobracajnim znakom postavljenim na putu.
Pri normalnim uslovima saobracaja brzina kretanja motornih vo- zila na javnim putevima ne sme se ograniciti ispod 40 km/h, osim u
vanrednim uslovima, ali je ono uvek privremeno (opravka puta i sl.).
Pored navedenih opštih pravila o ogranicenju brzine, propisano je  i  stalno  ogranicenje  brzine  za  odreDene kategorije  motornih
vozila:
-\t80 km/h za autobuse sa lakom prikolicom, kao i za teret-
ne automobile bez prikolice cija ukupna dozvoljena masa ne prelazi 7500 kg.
-\t80  km/h  za  motorna  vozila  koja  vuku  prikolicu  za stanovanje.
-\t70 km/h za autobuse kada se vrši organizovan prevoz
dece, zglobne autobuse bez mesta za stajanje, za teretna motorna  vozila  cija  dozvoljena  masa  prelazi  7500  kg, teretna  motorna  vozila  koja  vuku  prikolicu  i  motorna vozila kojima se vrši prevoz opasnih materija.

-\t50 km/h za autobuse sa prikolicom za prevoz lica, grad- ski  autobusi,  autobusi  koji  imaju  odreDen broj  mesta  za stajanje, teretna vozila kojima se vrši skupni prevoz lica.
-\t40 km/h za vozila koja vuku neispravno vozilo.
-\t30 km/h za traktore.
-\t25 km/h za traktor koji vuce prikljucno vozilo kojim se vrši skupni prevoz lica, bicikli sa motorom koji se krecu po biciklistickoj stazi.
Sva  ova  vozila  moraju  sa  svoje  zadnje  leve  strane  imati postavljen znak o ogranicenju brzine, i ne smeju se kretati vecom brzinom i ako im je na odreDenom delu puta dozvoljeno brze kretanje saobracajnim znakom (auto put i sl.). Auto-putem nije dozvoljeno da se krecu vozila koja po svojim konstrukcionim svojstvima ne mogu da se krecu brzinom od najmanje 40 km/h, osim vozila oruzanih snaga SRJ i organa unutrašnjih poslova.
Inerciona  komanda  kocionog  sistema  dozvoljena  je  za prikljucno vozilo cija je najveca dozvoljena masa 3500 kg pod uslovom
da se ne krecu brzinom vecom od 30 km/h.

\tSKRETANJE \t

Vozac koji namerava da skrene udesno ili ulevo duzan je da na dovoljnoj  udaljenosti pred raskrsnicom  zauzme  polozaj  vozilom  na onoj saobracajnoj traci kojom mora da proDe kroz raskrsnicu.
Pri skretanju udesno, vozac je duzan  da se krece krajnjom
saobracajnom\ttrakom\tuz\tdesnu\tivicu\tkolovoza\t(slika\t4.). Skretanje ulevo na putu sa saobracajem u oba smera, vrši se kraj- njom levom saobracajnom trakom uz središnu liniju i uz zamišlje- ni  ili  obelezeni  luk  koji  spaja  središne  linije  bocnih  kolovoza (slika 5.).

Slika 4.\tSlika 5.

Na putu sa jednosmernim saobracajem, skretanje ulevo vrši se saobracajnom trakom koja se proteze uz levu ivicu kolovoza, ukoliko saobracajnim znakom nije drugacije odreDeno (slika 6.).
Ako saobracaj reguliše milicioner, vozac je duzan da postu- pi po njegovoj naredbi i ako time odstupa od pravila saobracaja
odnosno saobracajnog znaka (slika 7.).

Slika 6.\tSlika 7.

Vozac  moze  da  se  prestroji  i  da  izvrši  skretanje,  ako  se prethodno uverio da ne dovodi u opasnost druge ucesnike u saobra- caju,  vodeci  pri  tom  racuna  o  polozaju  vozila  i  o  pravcu  i  brzini skretanja.
Vozac je duzan da jasno i blagovremeno obavesti druge ucesni- ke o svojoj nameri da skrene udesno ili ulevo, dajuci im znak pomocu pokazivaca pravca.


\tPRVENSTVO PROLAZA \t

Na raskrsnici ili u susretu sa drugim vozilom, vozac je duzan da propusti vozilo koje nailazi sa njegove desne strane. Vozac vozila koji na raskrsnici skrece ulevo duzan je da propusti vozila koja do- lazeci iz suprotnog smera na raskrsnici zadrzavaju pravac kretanja ili  vrše  skretanje  u  desno,  osim  ako  saobracajnim  znakom  nije drugacije odreDeno. Izuzetno, vozilo koje se krece po šinama ima prvenstvo prolaza na raskrsnici ili u susret sa drugim vozilom, bez obzira sa koje mu strane ono nailazi. Treba imati u vidu da se ova pravila odnose samo na raskrsnicu puteva iste vaznosti.


Slika 8.\tSlika 9.

Vozac koji ulazi vozilom na put, koji je saobracajnim znakom oznacen kao put sa pravom prvenstva prolaza, duzan je da propusti sva vozila koja se krecu tim putem (slika 8.).
Vozac je duzan da propusti sva vozila koja se krecu putem na koji ulazi i kad taj put nije saobracajnim znakom oznacen kao put sa   pravom   prvenstva  prolaza,
ako  vozilom  ulazi  sa  zemlja-
nog  puta  na  put  sa  kolovo- znim  zastorom  ili  ako  na  put ulazi sa površine na kojoj se ne vrši saobracaj (slika 9.).
Vozac koji prilikom skreta- nja  preseca  biciklisticku  traku,
duzan je da propusti bicikliste
i druga vozila koja se krecu po

biciklistickoj stazi (slika 10.).

Slika 10.



\tRASKRSNICE \t

Raskrsnica je karakteristicna saobracajna površina na kojoj se ukrštaju ili spajaju najmanje dve saobracajne trake po kojima se krecu vozila.  Vozac je duzan  kada se priblizava raskrsnici da vozi sa povecanom  opreznošcu  i  da  vozi  takvom  brzinom  da  se  moze bezbedno zaustaviti  i propustiti sva vozila koja na raskrsnici imaju prvenstvo prolaza.

Vozac mora da na do- voljnoj udaljenosti ispred ras- krsnice zauzme takav polozaj vozilom na onoj saobracajnoj traci kojom namerava da pro- ?e kroz  raskrsnicu (slika 11. Y raskrsnica, slika 12. T raskrsni- ca, slika 13. krstasta raskrsnica).



Slika 12.












Slika 11.











Slika 13.







po koj sa ro sm u s

-\tzuto svetlo - zabrana prolaza za vozila, osim za ona koja se  u  casu  kada  se  zuto  svetlo  pojavi,  nalaze  na  takvoj udaljenosti od svetlosnog znaka da se ne mogu bezbedno zaustaviti, a da  ne preDu taj znak i za pešake - zabrana prolaza osim za one koji su vec poceli da prelaze kolovoz.
-\tzuto  svetlo upaljeno istovremeno sa crvenim svetlom sluzi  za  upozorenje  ucesnika  u  saobracaju  na  skori prestanak zabrane prolaza i pojave zelenog svetla.
-\tzuto trepcuce svetlo obavezuje ucesnike u saobracaju da se krecu uz povecanu opreznost.
-\tzeleno trepcuce svetlo sluzi za upozorenje ucesnika u saobracaju  na  skori  prestanak  slobodnog  prolaza  i
pojavu crvenog svetla.
Ako  je  ureDaju za  davanje svetlosnih  saobracajnih  znakova za\tregulisanje\tsaobracaja \tna raskrsnici\tdodat \tjedan\tili \tviše dopunskih \tznakova\tu \tobliku zelene  svetlece  strelice,  vozac moze vozilom da preDe svetlosni znak i da skrene u pravcu ozna- cenom zelenom svetlecom stre-

licom i u vreme dok je na sema- foru upaljeno crveno svetlo, pod


Slika 15.

uslovom  da  propusti  sva  vozila  i  pešake  na  putu  na  koji  ulazi
(slika 15.).
Ako zeleno svetlo na ure?aju za davanje svetlosnih saobra-
cajnih znakova ima oblik strelice, vozilo moze da se krece samo u pravcu koji pokazuje ta strelica.
Vozac koji je vozilom ušao u raskrsnicu na kojoj je saobracaj
regulisan  ureDajima  za  davanje  svetlosnih  saobracajnih  znakova, moze  da napusti raskrsnicu ne cekajuci da svetlosnim znakom saobracaj  bude  otvoren  u  pravcu  koji  namerava  da  produzi kretanje, pod  uslovom da propusti sve ucesnike u saobracaju koji se krecu pravcem u kom je saobracaj otvoren.
Na raskrsnici na kojoj je saobracaj regulisan svetlosnim saobra- cajnim oznakama vozac koji skrece na bocni put, duzan je da propu- sti vozila koja se krecu putem na koji ulazi, kao i pešake koji pre- laze preko kolovoza, za sve vreme dok je otvoren prolaz tim putem.

Vozac ne sme da u?e u raskr- snicu i kad mu je svetlosnim saobracajnim\tznakom\tto dozvoljeno ako je usled gusti- ne   saobracaja, \tpostalo  oci- gledno da bi se on svojim vozi- lom morao da zaustavi i ostane u  raskrsnici što bi pri promeni svetlosnog znaka, onemoguci- lo  saobracaj vozila koja dola- ze  sa  bocnih  strana  i  imaju pravo   prvenstva  prolaza  na raskrsnici (slika 16.).



Slika 16.



\tMIMOILAZENJE \t



Prilikom mimoilazenja vozac je duzan da svoje vozilo pomeri što više udesno i da sa svoje leve strane ostavi dovoljno rastojanje izmeDu  svog vozila i vozila sa kojim se mimoilazi, a u cilju da se mimoilazenje  što bezbednije izvrši. Propisima nije odre?eno mini- malno rastojanje prilikom mimoilazenja, ali ono u normalnim uslovi- ma ne bi smelo da  bude manje od 1 m. Ako na putu postoje bilo kakve prepreke ili se krecu drugi ucesnici u saobracaju, tako da mimo- ilazenje ne moze da se izvede bezbedno, vozac je duzan da uspori kretanje svog vozila, a po potrebi  i  zaustavi svoje vozilo da bi propustio vozila iz suprotnog smera.
Kad na raskrsnici dolaze iz suprotnih smerova i skrecu ulevo, vozac  mimoilazi vozilo iz suprotnog smera na taj nacin što ga propušta sa svoje desne strane.
Ako  su  šine  postavljene  na  krajnjoj  desnoj  strani  kolovoza, šinska vozila mimoilaze se tako da vozac prolazi vozilom pored njih sa leve strane.
Ako je zbog prepreke na putu, nedovoljne širine puta, ili iz nekih drugih razloga mimoilazenje onemoguceno, vozac kome je to lakše, duzan je da se zaustavi, a po potrebi kretanjem unazad ili na neki drugi nacin pomeri svoje vozilo i tako omoguci mimoilazenje.

Na delu puta sa velikim uzduznim nagibom, vozac vozila koje se krece niz nagib duzan je da kad primeti da mu drugo vozilo ide u susret uz  nagib, svoje vozilo zaustavi na pogodnom mestu i tako omoguci mimoilazenje vozilu koje se krece uz nagib (slika 17.).
Ali ako vozilo koje se krece niz nagib nema pogodnu površinu
za  zaustavljanje,  a  ispred  vozila  koje  se  krece  uz  nagib  postoji pogodno mesto, vozac vozila koje se krece uz nagib duzan  je da se zaustavi i propusti vozilo koje se krece niz nagib (slika 18.).




Slika 17.


Slika 18.


Ako je nuzno da se radi bezbednog mimoilazenja neko vozilo krece unazad prednost ima vozilo koje vuce prikljucno vozilo nad vozilom bez  prikljucnog vozila, autobus nad kamionom, teretno nad putnickim i sl. osim ako je ocigledno da se sa obzirom na uslove saobracaja i stanje puta  to moze lakše izvesti vozilo koje bi inace imalo prednost i ako nije  drugacije odreDeno saobracajnim znakom (slika 19 i 20).













Slika 19.

Slika 20.

\tPRETICANJE I OBILAZENJE \t

Preticanje i obilazenje sme da se vrši samo ako vozac time ne  ometa  normalno  kretanje  vozila  koja  dolaze  iz  suprotnog smera i ako na putu ima dovoljno mesta za bezbedno preticanje i obi- lazenje.
Opšte je pravilo da se preticanje i obilazenje  vrši sa leve strane  od vozila ili objekta koji se obilazi odnosno pretice. Od
ovog pravila se odstupa u dva slucaja i tad se preticanje vrši sa desne strane:
-\tAko je vozilo koje se pretice zauzelo takav polozaj  na
kolovozu  i  njegov  vozac  daje  takve  znake  da  se  sa sigurnošcu moze utvrditi da ono skrece ulevo (slika 21.).
-\tAko se tramvaj ili drugo šinsko vozilo, krece po šinama postavljenim  na  sredini  kolovoza,  a  izme?u  šinskog
vozila i desne ivice kolovoza postoji saobracajna traka. Kad se na sredini kolovoza nalazi pešacko ostrvo ili prostor za parkiranje vozila ili neka druga površina koja nije name-
njena za kretanje vozila, neki objekat ili ureDaj, vozila mora-
ju da ih obilaze sa desne strane ukoliko se radi o putu sa  saobracajem  u  oba  smera.  Ako  je  u  pitanju  put  sa
jednosmernim saobracajem, a saobracajnim znakom nije
drugacije odreDeno onda je obilazenje dozvoljeno i sa leve i sa desne strane (slika 22.).



Slika 21.

Slika 22.


Pre nego što otpocne preticanje ili obilazenje vozac je duzan da se uveri da to moze izvesti na bezbedan nacin i da druge ucesnike u saobracaju obavesti propisanim saobracajnim znakom (zmigavac).

Vozac ne sme vozilom da otpocne preticanje ili obilazenje:
-\tkolone vozila,
-\tako je vozac koji se krece iza njega otpoceo preticanje,
-\tako je vozac koji je ispred njega na istoj saobracajnoj traci dao  znak da namerava preteci  ili  obici  vozilo  koje  je ispred  njegovog vozila ili obici neku drugu prepreku na putu,
-\tako saobracajna traka kojom namerava da izvrši pretica-
nje nije slobodna na dovoljnom rastojanju, tako da bi vodeci racuna o razlici izmeDu brzine kretanja svog vozila za vreme preticanja i brzine kretanja drugih ucesnika u saobra- caju   koje   namerava   da   pretekne,   preticanjem   ugrozio bezbednost   saobracaja  ili  omeo  saobracaj  iz  suprotnog smera,
-\tako po izvršenom preticanju ili obilazenju, ne bi ponovo
mogao da zauzme polozaj  na saobracajnoj traci kojom se kretao pre preticanja ili obilazenja i to bez ometanja ili ugrozavanja ostalih ucesnika u saobracaju, osim u slucaju kad  se  za preticanje ili obilazenje koristi saobracajna traka koja je zabranjena za saobracaj iz suprotnog smera.
Vozac ne sme da otpocne preticanje ili obilazenje ni trakom koja  je  namenjena za prinudno zaustavljanje na auto putu, kao i u
tunelima, galerijama.
Vozac koji vrši preticanje duzan  je da svoje vozilo drzi na
bezbednom  rastojanju  od  vozila  koje  pretice  i  da  obezbedi dovoljnu razliku u brzini (s tim da ne prelazi ogranicenje brzine), kako
ne bi ometao niti ugrozio vozilo koje pretice. Pre i za sve vreme
preticanja vozac je duzan  da daje\tpropisani\tznak\tlevim pokazivacem pravca.
Pošto\tizvrši\tpreticanje vozac je duzan što pre da bez
ometanja ili ugrozavanja  dru- gih\tucesnika\tu\tsaobracaju svojim vozilom zauzme polo-
zaj \tna\tsaobracajnoj\ttraci kojom se kretao pre preticanja
odnosno  obilazenja.  Izuzetno
na\tputu\tkoji\tima\tdve\tSlika 23.

saobracajne trake za kretanje vozila u jednom smeru vozac koji neposredno posle izvršenog preticanja jednog vozila namerava da izvrši preticanje drugog vozila, moze da ostane na levoj saobracajnoj traci pod  uslovom da ne ometa ili ugrozava druga vozila koja vrše preticanje (slika 23.).
Na kolovozu na kome se saobracaj odvija u oba smera, vozac ne sme da pretice drugo vozilo ispred vrha prevoja puta ili u krivini ili kad je preglednost puta nedovoljna, osim ako na tim mestima
postoji više saobracajnih traka namenjenih iskljucivo za kreta-
nje u pravcu kretanja njegovog vozila (slika 24.).
Vozac ne sme da pretice
drugo vozilo, osim bicikla, bicikla sa  motorom bez bocne prikolice, neposredno  ispred  raskrsnice ili   na  raskrsnici  koja  nije  sa

kruznim\t tokom\tsaobracaja, neposredno\tispred\tprelaza


Slika 24.

zeleznicke ili tramvajske pruge u nivou bez branika ili polubrani-
ka ili na takvom prelazu (slika 25.).



Slika 25.\tSlika 26.

Neposredno ispred raskrsnice ili u raskrsnici vozac sme da pre- tice  vozilo  koje  skrece  ulevo,  a  pretice  se  sa  desne  strane, (slika 26),  vozilo koje skrece udesno s tim da ne prelazi na deo kolovoza namenjen za kretanje vozila iz suprotnog smera,  vozilo koje se krece  na putu sa prvenstvom prolaza, kad je saobracaj regulisan\tsvetlosnim   znacima,   kao\ti   kad   saobracaj\treguliše

ovlašceno lice, s tim da se ne ugrozavaju niti dovode u opasnost
drugi ucesnici u saobracaju.
Neposredno  ispred  i  na  prelazu  puta  preko  zeleznicke  ili tramvajske pruge u nivou bez branika ili polubranika vozac sme da pretice drugo vozilo, kad je saobracaj na takvom prelazu regulisan
ure?ajima za davanje svetlosnih znakova na raskrsnici.
Vozac  ne  sme  da  pretice  drugo  vozilo  koje  se  priblizava
obelezenom   pešackom  prelazu,  prelazi  pešacki  prelaz  ili  je zastalo radi propuštanja pešaka na tom prelazu (slika 27.).
Vozac  kome  je  dat  znak
za  preticanje  sa  njegove  leve strane\tduzan \tje\tda\tpomeri vozilo ka desnoj ivici kolovoza.
Vozac  za  vreme  dok  ga drugo\tvozilo \tpretice\tne\tsme povecavati\tbrzinu  kretanja svog vozila, niti je duzan sma- njiti   brzinu   kretanja   osim   u slucaju neposredne opasnosti .

Slika 27.

Ako   je   nedovoljna\tširina kolovoza  ili  njegovo  stanje  ne

omogucava bezbedno preticanje vozac vozila koje se pretice duzan
je da pomeri svoje vozilo što više desno, a ako to nije dozvoljeno da  cim  to bude moguce zaustavi vozilo na pogodnom mestu da bi propustio brza vozila.
Brze  kretanje vozila jedne od  kretanja  vozila  druge  kolone
ne smatra se preticanjem. Ne smatra se preticanjem ni prolaze- nje sa desne strane vozila koje za
svoje kretanje ne koristi saobra-
cajnu traku uz desnu ivicu kolo- voza (slika 28.).


Slika 28.

\tPOLUKRUZNO  O KRETANJE \t

Polukruzno okretanje je okretanje vozilom na putu radi pro- duzavanja voznje u suprotnom smeru, koju vozac sme da otpocne samo ako se prethodno uverio da tu radnju moze izvršiti bez opasno- sti za druge ucesnike u saobracaju, vodeci pri tom racuna o polozaju, brzini i pravcu kretanja vozila.
Vozac koji namerava da na putu ili raskrsnici izvrši polukruzno okretanje,  duzan  je da jasno  i  blagovremeno obavesti  o svojoj nameri  druge ucesnike u saobracaju, dajuci im znak pokazivacem pravca, vodeci racuna da li mu je takva radnja dozvoljena pravilima


Slika 29.\tSlika 30.

saobracaja,\tsaobracajnim\tznakom,\tili\toznakama\tna\tkolovozu (slika 29. polukruzno okretanje na putu), (slika 30. polukruzno okreta- nje u raskrsnici).

Zabranjeno je polukruzno okretanje vršiti:

-\tna auto putu,
-\tna putu rezervisanom za saobracaj motornih vozila,
-\tu jednosmernoj ulici,
-\tpreko pune linije,
-\tu tunelu, na mestima gde je saobracajnim znakom zabra- njeno,  na prelazu preko zeleznicke  pruge u nivou, na mostu,  podvoznjaku,  nadvoznjaku,   u  krivini,  prevoju puta i svim opasnim mestima.

\tVOZNJ A  UN AZAD \t


Vozac koji namerava da se krece  unazad,  moze   to  izvršiti samo na kratkom delu puta, pod uslovom da ne ugrozava niti ometa ostale ucesnike u saobracaju.
Kada se krece vozilom una- zad, vozac je duzan  da se krece istom stranom puta kojom se do
tada kretao unapred (slika 31.).
Zabranjeno je kretanje unazad:
-\tna auto putu,


Slika 31.

-\tna putu rezervisanom za saobracaj motornih vozila,
-\tu tunelu,
-\tna mostovima, nadvoznjacima, podvoznjacima,
-\tna nepreglednim raskrsnicama,
-\tna prelazu puta preko zeleznicke pruge,
-\tna raskrsnici sa sporednog na glavni put.

\tZAUSTAVLJANJE I PARKIRANJE \t

Zaustavljanje vozila je svaki prekid kretanja vozila na putu u trajanju do 15 minuta, osim prekida koji se vrši da bi se postupilo po saobracajn


Bookmark and Share


view my stats
Back to content | Back to main menu