OBUKA VOZACA

Sve o voznji i vozackim ispitima
Search
Skripta za polaganje vozackog ispita
Published by Sloba Pejcic in Auto skola Peta Brzina • 26.7.2011 22:25:18
OPSTE ODREDBE O PONASANJU UCESNIKA U SAOBRACAJU NA PUTU

Propise u oblasti saobracaja pored federacije donose i republike,pokrajine,opstine i druge uze drustveno-politicke zajednice.Nasa zemlja je potpisnik medjunarodne konvencije o saobracajnim propisima,tako da je obezbedjeno postivanje propisa svih ucesnika u saobracaju,pa i stranaca.Postivanje propisa po ovom zakonu obezbedjuje se kontrolom ovlascenih lica.To mogu biti:
- radnici SUP-a
- vojna lica
- saobracajne patrole(gradjana,ucenika,radnika neke RO)

RADNJE SA VOZILOM U SAOBRACAJU

Ukljucivanje u saobracaj-vozac koji namerava da na putu izvrsi neku radnju vozilom(skretanje,prestrojavanje,preticanje,obilazenje,ukljucivanje,zaustavljanje,
polukruzno okretanje,voznju unazad i slicno.)sme da otpocne takvu radnju ukljucivanjem pokazivaca pravca samo ako se PRETHODNO uverio da to moze uciniti bez ometanja ostalih ucesnika u saobracaju,vodeci racuna da ne o ometa pravac i brzinu kretanja tih vozila.
Ukoliko se vozac ukljucuje u saobracaj iz dvorista,garaze ili mu je vidljivost smanjena,duzan je da na tom mestu obezbedi lice koje ce mu pomoci pri ukljucivanju.Pri tome mora paziti da na put iznosi blato ako se ukljucuje sa zemljanog puta.
Kretanje vozilom po putu-Osnovni princip kretanja vozila po putu je da se vozila krecu iskljucivo onim delom kolovoza koji je namenjen za tu vrstu vozila kojoj ono pripada.Vozila se krecu desnom stranom kolovoza u pravcu kretanja i to sto blize desnoj ivici kolovoza u zavisnosti od brzine kretanja,stanju puta i opasnosti po ostale ucesnike u saobracaju. IZUZETNO na putu u naselju ako postoji vise saobracajnih traka za isti smer,vozac moze da koristiti i saobracajnu traku koja se ne nalazi uz desnu ivicu kolovoza.Zapamtiti da to ne vazi za puteve van naselja. Ako na putu za saobracaj u oba smera postoje ukupno cetiri saobracajne trake vozaci smeju koristiti samo one dve saobracajne trake koje se nalaze blize desnoj ivici kolovoza u pravcu kretanja,a ne smeju prelaziti u one dve saobracajne trake koje se nalaze blize levoj ivici kolovoza u pravcu kretanja bez obzira na oznake na kolov Ako na istom takvom putu postoji ukupno tri saobracajne trake vozaci se smeju kretati samo krajnjom desnom saobracajnom trakom. U ovakvoj situaciji vozaci ne smeju prelaziti u krajnju levu saobracajnu traku,,ona srednja saobracajna traka sluzii jednima i drugima iskljucivo za preticanje.Ako su kolovozne trake na bilo koji nacin odvojene jedna od druge,vozaci smeju prelaziti u kolovoznu traku namenjenu za saobracaj vozila u suprotnom smeru.
Polukruzno okretanje-je svako okretanje vozila na putu radi voznje u smeru suprotnom od dotadasnjeg. Moze se vrsiti na raskrsnici ili na putu sa manevrisanjem ili bez manevrisanja.Kao i pri izvodjenju svake radnje i pri polukruznom okretanju vozac je duzan da se prethodno uveri da to moze uciniti bez opasnosti po ostale ucesnike u saobracaju,potom da ukljuci pokazivac pravca i tek onda izvrsi radnju. Polukruzno okretanje se ne sme vrsiti na posebno opasnim mestima(tuneli,prevoji,opasne krivine,mostovi),na auto-putu i putu rezervisanom za saobracaj motornih vozila.Postoji i poseban saobracajni znak kojim se zabranjuje polukruzno okretanje .

Voznja unazad
Dozvoljena je samo na kratkom delu puta ako se time ne ugrozava bezbednost ostalih ucesnika u saobracaju.Voznja unazad je zabranjena na svim opasnim mestima(tuneli,mostovi,krivine,i sl.)i na auto-putu.Unazad se vozi uvek onom stranom kolovoza kojom bi se inace vozilo kretalo unapred.

Skretanje i prestrojavanje
SKRETANJE U DESNO- Vozac vozila koji skrece udesno duzan je da skretanje izvrsi krajnjom desno saobracajnom trakom,sem ako ta traka nije zabranjena za tu kategoriju vozila.

SKRETANJE U LEVO- Vozac vozila koje skrece levo duzan je da skretanje izvrsi krajnjom
levom saobracajnom trakom namenjeno za kretanje u njegovom smeru.
U dvosmernoj uluci je to saobracajna traka uz sredisnju liniju kolovoza,a u
jednosmernoj ulici je to krajna leva saobracajna traka uz levu ivicu kolovoza
u pravcu kretanja.
Pri skretanju levo vozac je duzan da udje u najblizu saobracajnu traku
namenjenu za smer kojim ce nastaviti kretanje.U dvosmernoj
ulici je to saobracajna traka koja se proteze uz sredisnju liniju kolovoza,a u
jednosmernoj ulici je to traka koja se proteze uz levu ivicu kolovoza u pravcu
kretanja.
Pre nego sto izvrsi skretanje vozac je duzan da na dovoljnoj udaljenosti pred raskrsnicom zauzme polozaj na onoj saobracajnoj traci kojom mora da se krece prilikom skretanja.Ova radnja zove se prestrojavanje.Pri prestrojavanju vozaci moraju postivati oznake na kolovozu(strelice),bez obzira u kom smeru nastavljaju kretanje.

Preticanje i obilazenje
Preticanje je prolazenjem vozilom pored drugog vozila koje se krece u istom smeru.
Obilazenje je prolazenje vozilom pored zaustavljenog vozila ili drugog objekta koji se nalazi na saobracajnoj traci kojom se vozilo krece.Znaci razlika je samo u tome da li to pored cega se prolazi stoji ili se krece.
Preticanje i obilazenje sme da izvrsi samo ako se time ne ometa normalno kretanje vozila iz suprotnog smera.Opste je pravilo da se pretricanje i obilazenje vrsi sa leve strane.Od ovog pravila se odstupa samo u tri slucaja:
1. - ako je vozilo koje se pretice dalo znak i zauzelo takav polozaj da se sa
sigurnoscu moze zakljuciti da skrece levo.
2. - ako se sinsko vozilo krece sredinom kolovoza,a izmedju sina i desne ivice
kolovoza postoji saobracajna traka.
3. - kad se na sredini kolovoza nalazi pesacko ostrvo,a kolovoz je
dvosmeran.U jednosmernoj ulici to ostrvo moze da se obilazi sa obe strane ako drugacije nije znakom odredjeno.
Pre nego sto zapocne preticanje vozac je duzan da proceni celokupnu
saobracajnu situaciju,a zatim da pokazivacem pravca da znak da ce zapoceti preticanje.Pokazivac pravca mora da bude ukljucen sve vreme dok radnja traje,a po zavrsenom preticanju vozilo se mora vratiti u traku iz koje je zapocelo preticanje.

Zabranjeno je preticanje i obilazenje
-kolone vozila
-na svim opasnim mestima(krivine,mostovi,tuneli,prevoji itd.)
-na mestima gde je to zabranjeno saobracajnim znakom
-na mestima gde je to zabranjeno oznakama na kolovozu(puna linija)
-na prelazu puta preko zeleznicke pruge.
-neposredno ispred pesackog prelaza i na samom prelazu
-neposredno ispred raskrsnice i na samoj raskrsnici.Iuzetno je dozvoljeno preticanje na raskrsnici sa kruznim tokom,na raskrsnici koja je regulisana semaforom ili saobracajcem i ako se vozilo krece glavnim putem,a ne ometa se saobracaj vozila iz suprotnog smera.
SVE OVE ZABRANE,OSIM ONE NA PESACKOM PRELAZU NE VAZE ZA VOZILA NA DVA TOCKA.ZNACI PRETICANJE OVIH VOZILA JE SKORO UVEK DOZVOLJENO.

Vozac koga neko drugo vozilo pretice mora pomeriti svoje vozilo sto vise udesno i ne sme povecavati brzinu a po potrebi i da uspori.Ako se vozila krecu u dve kolone u istom smeru brze kretanje jedne kolone od druge ne smatra se preticanjem.Posebne odredbe vaze za prolazenje pored vozila javnog prevoza u stajalistu izvan kolovoza.U tom slucaju moraju uvek ustupiti prednost tim vozilima. Kada je stajaliste na kolovozu moze se izvesti obilazenje uz povecanu opreznost,ako ne postoji zabrana preticanja obelezena znakom ili oznakom na kolovozu.

Zaustavljanje i parkiranje
Zaustavljanje je svaki prekid kretanja vozila na putu u trajanju do 15 minuta ,osim prekida koji se vrsi da bi se postupilo po znaku ili pravilu u saobracaju.Za parkiranje vazi ista definicija,samo u vremenu preko 15 minuta.Treba zapamtiti da prekidi koji se prave protiv volje vozaca(semafor,stop,rampa,milicioner,kvar i sl.)ne spadaju ni u zaustavljanje ni u parkiranje bez obzira koliko traju.
OSNOVNO PRAVILO-Vozac ne sme zaustaviti ni prarkirati vozilo na mestu na kome bi ono ugrozavalo bezbednost drugih ucesnika u saobracaju.Zaustavljanje i parkiranje se uvek vrsi sa desne strane,a u jednosmernoj ulici moze i sa leve i sa desne.Na javnom putu van naselja vozac je duzan da vozilo ostavi van kolovoza uvek kad za to postoji mogucnost.Na nekim mestima je zabranjeno i parkiranje i zaustavljanje,a nekim samo parkiranje(zaustavljanje je tu dozvoljeno).

Zabranjeno je i parkiranje i zaustavljanje
-na obelezenom pesackom prelazu i udaljenosti manjoj od 5 m od prelaza
-na raskrsnici i udaljenosti manjoj od 5 m od raskrsnice
-na prelazu puta preko zeleznicke ili tramvajske pruge
-na svim opasnim mestima(krivine,tuneli,mostovi,prevoji itd.)
-na mestu gde bi vozilo zaklanjalo neki saobracajni znak
-i na delu puta gde bi sirina slobodnog prolaza od zaustavljenog vozila do suprotne ivice kolovoza ili do pune linije ili do vozila zaustavljenog nasuprot njemu IZNOSILA MANJE OD 3 METRA.

Zabranjeno je samo parkiranje
-na delu puta ispred prelaza puta preko zeleznicke ili tramvajske pruge i to na udaljenosti manjoj od 15 m.
-na udaljenosti manjoj od 15 m.ispred i iza znaka kojim je obelezeno stajaliste za vozila javnog prevoza..
-ispred ulaza u dvoriste ili garazu.
-iznad prikljucaka za vodovod i kanalizaciju.

Ako je vozac prinudjen da zaustavi vozilo zbog kvara onda mora postaviti trougao za obelezavanje zaustavljenog vozila na dovoljnoj udaljenosti iza vozila,a ta udaljenost ne sme biti manja od 50 m.

Mimoilazenje
Mimoilazenje je prolazenje pored vozila koje se krece u suprotnom smeru.Pri mimoilazenju vozac je duzan da uspori kretanje i da svoje vozilo pomeri sto vise u desno Kada dva vozila na raskrsnici skrecu levo a dolaze iz suprotnih smerova,mimoilaze se tako sto jedno drugo propustaju sa svoje desne strane.
Na delu puta sa velikim uzduznim nagibom gde je suzen kolovoz sa obe strane prednost ima vozilo koje se krece uz nagib.
Ovo pravilo mimoilazenja ne vazi ako je jednom od ta dva vozila u odredjenoj situaciji lakse da izvrsi propustanje(recimo da ima sa svoje desne strane dovoljno mesta da se ukloni).
Naizmenicno propustanje vozila na suzenom delu puta moze se regulisati saobracajnim znacima, semaforom ili sa zelenom i crvenom zastavicom koje daju ovlascena lica, milicioner ili radnici preduzeca za odrzavanje puteva.

Ogranicenje brzine

Vozac je duzan da brzinu kretanja prilagodi stanju puta, vidljivosti, atmosferskim prilikama i stanju vozila i tereta, kao i drugim saobracajnim uslovima tako da vozilo moze blagovremeno zaustaviti pred svakom mogucom preprekom.
Na putu van naselja vozac ne sme vozilom da se krece brze od:
-120 km/h na auto-putu
-100 km/h na putu rezervisanom za saobracaj motornih vozila
-80 km/h na ostalim putevima van naseljenog mesta
-60 km/h u naseljenom mestu
-70 km/h ogranicena je brzina kretanja teretnih vozila cija najveca dozvoljena masa prelazi 7,5 t.
-40 km/h ogranicena je brzina vozila koja se vuku zbog kvara.
-40 km/h je najmanja dozvoljena brzina za vozila koja se krecu auto-putem
-40 km/h na biciklistickoj stazi najveca dozvoljena brzina -30 km/h je ogranicena brzina za vozila koja vuku prikolicu sa ugradjenom inercijom komandom.
-30 km/h ako vozilo ne moze da se po svojoj konstrukciji krece brze od ove brzine,moze imati samo oborena svetla odnosno ne mora imati velika svetla.

Ako je postavljenim saobracajnim znakom ogranicena brzina koja odstupa od ovih pravila, onda je vozac duzan da postuje ogranicenje izrazeno saobracajnim znakom. Vozac koga pretice drugo vozilo ne sme povecavati brzinu svog vozila, a ako to zahteva bezbednost mora je smanjiti.
Vozac ne sme naglo smanjiti brzinu svog vozila kocenjem, sem u slucaju iznenadne opasnosti.

Prvenstvo prolaza na raskrsnici

Kad se vise vozila u istom trenutku nadju na istoj raskrsnici, prevenstvo prolaza tih vozila odredjuje se na cetiri nacina, u zavisnosti kako je regulisana ta raskrsnica. Sta je propustanje vozila? Propustanje vozila" je radnja koju je vozac duzan da izvrsi u odredjenim slucajevima,vodeci racuna da vozac drugog vozila ne mora naglo da menja pravac ili brzinu kretanja.

Prvi nacin regulisanja prvenstva prolaza na raskrsnici je pomocu pravila desne strane. To znaci da na raskrsnici na kojoj nema saobracajnih znakova, semafora ni milicionera, ( RASKRSNICA PUTEVA ISTE VAZNOSTI), prvenstvo prolaza ima vozilo koje nailazi sa desne strane. U takvim situacijama na testu treba polaziti od vozila koje nema nikoga sa desne strane, a kasnije redom propustati vozila u smeru kazaljke na satu, pocevsi od prvog vozila. Ovo pravilo desne strane se kombinuje i sa ostalim nacinima regulisanja prvenstva prolaza na raskrsnicama.

Raskrsnica moze biti regulisana i na drugi nacin tj. saobracajnim znacima. Takve raskrsnice predstavljaju ukrstanje glavnog i sporednog puta, gde je glavni put obelezen saobracajnim znakom "put sa prvenstvom prolaza" ili znakom "pruzanje puta sa prvenstvom prolaza", a sporedni put saobracajnim znakom "obavezno zaustavljanje" (stop), ili znakom "ukrstanje sa putem sa prvenstavom prolaza" (trougao). U ovakvim situacijama na testu najpre treba propustiti sva vozila koja se krecu glavnim putem (i ona koja idu pravo i ona koja skrecu). Njihov redosled se odredjuje po pravilu desne strane koje je u ovom slucaju lakse zapamtiti kao sledece pravilo: vozilo koje na raskrsnici skrece levo duzno je da propusti sva vozila iz suprotnog smera koja zadrzavaju pravac ili skrecu desno.
Treci nacin regulisanja saobracaja na raskrsnici je pomocu semafora. Propustanje vozila na ovakvim raskrsnicama se vrsi na isti nacin kao i kod raskrsnica glavnog i sporednog puta. U ovoj situaciji bi glavni put bi bio onaj koji je obelezen zelenim svetlom na semaforu, a sporedni put bi bio onaj koji je obelezen crvenim svetlom na semaforu. Znaci prvo bi trebalo propustiti ona vozila koja imaju zeleno svetlo i njihov redosled odrediti po pravilu desne strane, a zatimpropustiti vozila koja imaju crveno svetlo i dopunsku zelenu strelicu ako kretanje nastavljaju u smeru strelice. VAZNO JE ZAPAMTITI da na raskrsnicama koje su regulisane semaforom ne vaze saobracajni znaci koji su tu postavljeni ( stop, trougao, put s prvenstvom prolaza).
Cetvrti nacin na koji moze biti regulisan saobracaj na nekoj raskrsnici je znacima koje daju ovlascena lica - milicioneri. I na ovakvim raskrsnicama postupak propustanja vozila je slican. Opet se sve svodi na ukrstanje glavnog i sporednog puta. Glavnim putem se krecu vozila koja milicioneru dolaze sa bocnih strana, sporednim putem se krecu vozila koja milicioneru dolaze sa prsa ili ledja. Znaci prvo treba propustiti sva vozila koja milicioneru dolaze sa bocnih strana, bez obzira da li idu pravo ili skrecu. Njihov redosled ide po pravilu desne strane. Ako se na raskrsnici koja je regulisana znacima ovlascenog lica - milicionera nalaze i saobracajni znaci (trougao, stop, put sa prvenstvom prolaza) ili semafor koji radi treba ih zanemariti kao da ne postoje.
Vozac koji se priblizava raskrsnici mora da vozi sa povecanom opreznoscu koja odgovara uslovima saobracaja na raskrsnici i da vozi takvom brzinom da se moze zaustaviti i propustiti vozila koja imaju prednost. Ako vozac ulazi sa zemljanog na asfaltni put ili sa povrsine na kojoj se ne vrsi saobracaj smatra se da dolazi sa sporednog puta i mora propustiti sva vozila koja se tim putem krecu. Vozac koji pri skretanju preseca biciklisticku stazu, mora propustiti sva vozila koja se po njoj krecu.
Treba zapamtiti da postoje neke kategorije vozila za koja na raskrsnici vaze posebne prednosti. Tako na primer za sinska vozila ne vazi pravilo desne strane, pa ostala vozila moraju propustati tramvaje kad dolaze i sa leve i sa desne strane. Treba paziti da sinskim vozilima ne dajemo prednost i u onim situacijama kad je u stvari nemaju. Tako ce na primer tramvaj koji dolazi iz sporedne ulice morati da propusti sva vozila koja se krecu glavnim putem.Sinska vozila kao i sva druga vozila moraju postovati znakove na semaforu i znakove koje daju ovlascena lica.
Vozila pod pratnjom i vozila s pravom prvenstva prolaza imaju jednu prednost vise na raskrsnici od tramvaja, jer za njih pored pravila desne strane ne vaze ni saobracajni znaci (trougao, stop) pa oni imaju prednost u odnosu na druga vozila bez obzira sa koje strane dolaze i sa kakvog puta (sporednog ili glavnog) pod uslovom da li su na duznosti. I ovde ne treba zaboraviti da i za ove kategorije vozila vaze znaci na semaforu i znaci koje daje ovlasceno lice.

Vozila sa pravom prvenstvom prolaza i vozila pod pratnjom

Vozila pod pratnjom su vozila kojima je dodeljena pratnja milicije sa posebnim motornim vozilima koja su obelezena uredjajima za davanje zvucnih i svetlosnih znakova. Vozaci su duzni da se pri susretu sa ovim vozilima obavezno zaustave i da se dalje strogo pridrzavaju naredbi lica iz pratnje.
Vozila sa pravom prvenstva prolaza su vozila milicije, hitne pomoci, vatrogasne sluzbe i vozila JNA kada su na zadatku.
Za obe ove kategorije vozila kad su na zadatku na raskrsnici NE VAZE pravilo desne strane i saobracajni znaci (stop i obrnuti trougao), sto znaci da ova vozila imaju prednost u odnosu na ostala bez obzira da li dolaze sa leve ili desne strane i da li dolaze sa glavnog ili sporednog puta.
Za obe ove kategorije vozila VAZE znaci na semaforu (crveno svetlo) i znaci koje daje milicioner, to znaci da ova vozila kao i sva druga vozila moraju da se zaustave na CRVENO svetlo na semaforu i na znak milicionera i da propuste vozila koja imaju ZELENO svetlo ili im milicioner daje slobodan prolaz.
OD SVIH OSTALIH PRAVILA U ZAKONU VOZILA POD PRATNJOM I VOZILA SA PRAVOM PRVENSTVA NE MORAJU DA POSTUJU SLEDECA TRI PRAVILA:
- Zabranu presecanja organizovane kolone pesaka
- Zabranu preticanja kolone vozila
- Ogranicenje brzine
Pesaci kada uoce vozila sa pravom prvenstva i pod pratnjom duzni su da se uklone sa kolovoza. Kada se nadju na raskrsnici dva ili vise vozila sa pravom prvenstva kada su na zadatku onda se primenjuje pravilo desne strane. Samo vozilo pod pratnjom uvek ima prednost u odnosu na sva vozila za pravom prvenstva prolaza.
Vozilo pod pratnjom obelezava se jednim crvenim i jednim plavim svetlom koja se naizmenicno pale i gase.
Vozilo sa pravom prvenstva obelezava se sa jednim ili sa dva plava rotaciona svetla.

Uredjaj za davanje svetlosnih saobracajnih znakova-semafor

Svetlosni saobracajni znakovi se dele na one znakove:
-za regulisanje saobracaja vozila
-za regulisanje saobracaja pesaka
-za oznacavanja prelaza puta preko zeleznicke pruge
-za oznacavanje radova na putu
Na semaforima za saobracaj vozila znaci se daju trobojnim svetlima u vertikalnoj ili horizontalnoj osi.
-crveno svetlo-zabrana prolaza
-zuto svetlo-zabrana prolaza za sva vozila,osim za ona koja ne mogu na
bezbedan nacin da se zaustave.
-zeleno svetlo-slobodan prolaz
-crveno i zuto zajedno znaci-skori prestanak prolaza i pojava zelenog svetla.
Zuto i zeleno svetlo na semaforu mogu raditi i kao trepcuca svetla, dok crveno ne moze biti trepcuce svetlo.
-zuto trepcuce svetlo-obaveza za sve da se krecu uz povecenu opreznost (kad
na semaforu ovakav znak postoji vaze saobracajni znaci trougao, stop i put sa
prvenstvom prolaza.
zeleno trepcuce znaci-skori prestanak slobodnog prolaza i pojave zutog pa crvenog
svetla.
Kad na semaforu postoje dopunske strelice zelene boje, vozac moze nastaviti kretanje u smeru koji pokazuje strelica i onda kada je na semaforu upaljeno zuto ili crveno svetlo. Pri tome vozac ne sme da ometa saobracaj vozila koja se krecu putem na koji ulazi (jer ta vozila imaju zeleno svetlo,slobodan prolaz). Vozac kome je upaljeno zeleno svetlo ne sme da udje u raskrsnicu ako je ocigledno da ce zbog gustine saobracaja morati da se zaustavi u raskrsnici i zakrci prelaz ostalim ucesnicima u saobracaju. Ako se ipak nadje u takvoj situaciji i zatekne ga crveno svetlo moze da napusti raskrsnicu ne cekajuci promenu svetla pod uslovom da propusti sve one koje imaju zeleno svetlo.
Na semaforu za pesake znaci se daju dvobojnim svetlima
-crveno svetlo-zabrana prolaza sem za one pesake koji su zapoceli prelazenje
-zeleno svetlo-slobodan prelaz.

Znaci koje daju ovlascena lica-milicioneri

Ovlasceno lice moze regulisati saobracaj i na raskrsnici i na putu. Milicioner moze davati znake rukom (palicom ili tablicom), polozajem tela, svetlosnim i zvucnim signalima. Znaci moraju biti jasni i nedvosmisleni.
VAZNO je zapamtiti da milicioner moze davati i znake koji su u suprotnosti sa saobracajnim znakom i pravilima saobracaja u tom slucaju vozaci moraju postovati njegova naredjenja, a ne zakonske propise.
ZNACI KOJA DAJU OVLASCENA LICA, MOGU SE DAVATI:
- rukama, sa ili bez tablice, odnosno palice;
- polozajem tela, i iz vozila;
A MOGU BITI:
- zvucni i
- svetlosni
MILICIONER OKRENUT BOCNO ZNACI
Slobodan prolaz imaju vozaci koji dolaze sa bocnih strana bez obzira da li je sluzbeno lice zauzelo stav sa horizontalno odrucenim rukama.
MILICIONAR POSMATRAN SA LEDJA I GRUDI ZNACI
zabranjen prolaz za vozila koja dolaze iz pravca u kome su okrenuta ledja, odnosno prsa ovlascenog lica.
MILICIONAR SA PODIGNUTOM RUKOM VERTIKALNO SA OTVORENOM SAKOM
ZNACI OBAVEZNO ZAUSTAVLJANJE ZA SVA VOZILA.
Ovaj znak ima isto znacenje i kad se milicionar nalazi na kolovozu otvorenog
puta.
Zvucni znaci koje daju ovlascena lica daju se:
pistaljkom i sirenom na vozilu milicije.
Znaci koje daje pistaljkom su:
- jedan kratak zvizduk znaci (poziv za sve ucesnike da obrate paznju na znak koji ce milicioner pokazati).
- jedan dug zvizduk (obavezno zaustavljanje za sva vozila, daje se u kombinaciji sa jednom visokom podignutom rukom)
- vise uzastopnih kratkih zvizduka znaci (opomena za nekog vozaca da je napravio prekrsaj).
Zvucni znaci se daju i sirenom na vozilu milicije koja proizvodi zavijajuce tonove. Kad je na vozilu milicije ukljucena ova sirena to je znak da je to vozilo na zadatku i da ima odredjene prednosti u odnosu na druga vozila i pesake.
Svetlosni znaci koje daje vozila milicije sastoje se:
od jednog plavog rotacionog svetla.
Na vozilu milicije postoji tabla STOP MILICIJA crvene boje i predstavlja obavezu zaustavljanja samo za onoga vozaca koji se krece iza vozila milicije ( kada se ta tabla upali ).
NOCU milicioner moze davati znake fenjerom ili bateriskom lampom koja je crvene boje masuci gore - dole sto znaci obavezu zaustavljanja za vozace. Iz vozila milicije sme se davati samo znak vozacima da uspore, ubrzaju i zaustave vozila.

Vucenje vozila

Mototrnom vozilu na javnom putu mogu biti pridodata najvise dva prikljucna vozila, a na auto-putu samo jedno prikljucno vozilo.
Motorno vozilo sme da vuce ili slepuje drugo motorno vozilo samo kad je ono u kvaru.
Ne smeju se vuci
- vozila na dva tocka
- natovarena teretna vozila (smeju se vuci samo do najblizeg mesta pogodnog za pretovar tereta)
- vozila na auto-putu (smeju se vuci samo do prvog iskljucenja sa auto-puta )
- vozila koja su teza od vozila koje ih vuce
- nocu se ne smeju vuci vozila koja nemaju ispravna zadnja poziciona sveta.
- Vozilo koje vuce drugo neispravno vozilo ne sme da se krece brze od 40 km/h.
- Kada se vuce drugo neispravno vozilo mora se postaviti sigurnosni trougao na prednju stranu vucnog vozila i na zadnju stranu vucenog vozila.U neispravnom vozilu sme se nalaziti samo vozac.
Vucenje vozila na motorni pogon moze se vrsiti:
1.POMOCU UZETA-uze je dugacko najmanje tri metra, a najvise pet metara .Pomocu uzeta ne smeju se vuci vozila ako su im neispravi uredjaji za upravljanje i zaustavljanje.
2.POMOCU KRUTE VEZE - RUDE koja ne sme da bude duza od tri metra a moze da bude i kraca.Na ovaj nacin ne smeju se vuci vozila koja nemaju ispravan uredjaj za upravljanje i vozila koja su teza od vozila koje ih vuce ako im je neispravna radna kocnica.

Prevoz lica i tereta
LICA SE NE SMEJU PREVOZITI:
-u zatvorenom prostoru motornog vozila koje se ne moze otkljucati iznutra (izuzev vozila milicije)
-u prostoru za smestaj tereta mogu se prevoziti lica koja su potrebna za utovar i istovar tereta samo po posebnim uslovima.
Na prednjem sedistu putnickog vozila ne smeju se prevoziti deca mladja od 12 godina i lica pod uticajem alkohola. Kada se vozilom prevoze deca to vozilo mora biti obelezeno propsanom tablom na prednjoj i zadnjoj strani vozila i dok je takvo vozilo zaustavljeno zbog ulaska ili izlaska dece, ostali ucesnici iz oba smera moraju zaustaviti svoja vozila.
Teret na vozilu ne sme prelaziti prednju ivicu vozila vise od 1 m.
Na zadnjoj strani vozila teret moze prelaziti i vise od 1 m.ali onda mora biti obelezen:
PUTNICKO VOZILO - crvenom tkaninom
TERETNO VOZILO - kvadratnom tablom sa kosim narandjzasto belim linijama.
Dozvoljeno je da teret na prikljucnom vozilu predje najvise 40 cm spoljnu ivicu svetla za oznacavanje vozila.
Vozaci su duzni da sa puta uklone teret koji je ispao sa njihovih vozila.

Oznake na kolovozu
Sluze za regulisanje saobracaja na putevima, za obavestenje i vodjenje ucesnika u saobracaju.
Dele se na:
- uzduzne
- poprecne
- strelice i
- natpise.
Uzduzne oznake na kolovozu su:
- isprekidane linije
- pune linije (neispekidane)
- kombinacija ovih linija tzv.udvojene.
Isprekidana linija moze deliti kolovoz na dve kolovozne trake ili kolovoznu traku na vise saobracajnih traka, preko nje se sme prelaziti.
PUNA linija moze isto deliti kolovoz na dve kolovozne trakake, onda vozila ne smeju prelaziti u kolovoznu traku koja je namenjena za vozila iz suprotnog smera. Moze deliti kolovoznu traku na vise saobracajnih traka, obicno ispred raskrsnice kada je zabranjeno prestrojavanje. I u toj situaciji je zbranjeno prelaziti preko te pune linije.
Kombinacija dve pune linije ima potpuno isto znacenje kao i jedna puna linija.
Kombinacija dve isprekidane linije oznacava suprotne smerove saobracaja. Kombinacija jedne isprekidane i jedne pune linije zabranjuje prelazenje preko ove oznake onim vozilima kojim se neposredno sa leve strane nalazi puna linija, a dozvoljava onim vozilima kojima se neposredno sa leve strane nalazi isprekidana linija.
Poprecne oznake na kolovozu su:
- linija zaustavljanja
- obelezeni pesacki prelaz
- prelaz biciklisticke staze preko puta.
Linija zaustavljanja moze biti isprekidana ili puna linija

Sve oznake na kolovozu postavljaju se samo na putevima sa savremenim kolovozom (asfalt, beton i slicno).

Voznja nocu i pod nepooljnim vremenskim uslovima
U vremenu od prvog sumraka do potpunog svanuca i danju u uslovima smanjene vidljivosti na vozilu moraju biti upaljena svetla. Kada je vozilo u pokretu moraju biti upaljena najmanje oborena svetla. Kada je vozilo zaustavljeno na delu kolovoza koji nije dovoljno osvetljen na vozilu moraju biti upaljena poziciona svetla. Treba upamtiti da se samo sa pozicionim svetlima ne sme voziti. Po pravilu se nocu za osvetljavanje puta koriste velika svetla ali je vozac duzan da predje sa velikog svetla na oborena svetla prilikom mimoilazenja sa drugim vozilom na najmanjoj udaljenosti od 200 m.
Oborena svetla vozac mora upotrebiti jos kada vozi neposredno iza nekog vozila, kada vozi po magli, tunelu i kada prolazi pored organizovane kolone pesaka.
Uslovi smanjene vidljivosti se smatraju onda kada se danju zbog atmosferskih prilika ne vidi dalje od 100 m.u naselju i dalje od 200 m.van naselja.

Kretanje pesaka i odnos vozaca prema pesacima

Pesak je duzan da se krece posebno izradjenimj povrsinama za njegovo kretanje (trotoari). Ako ne postoji takva povrsina uz kolovoz onda se pesaci smeju kretati i kolovozom (levom stranom kolovoza u pravcu kretanja).Pesak kad prelazi preko kolovoza duzan je da obrati paznju na brznu i udaljenost .vozila koja se krecu kolovozom.
Pesak je duzan da prelazi kolovoz na obelezenom pesackom prelazu ako on nije udaljen vise od 100 m.i to pazljivo i najkracim putem. Vozaci moraju propustiti pesake na obelezenom pesackom prelazu kad su stupili na kolovoz ili stupaju na kolovoz. Vozac je duzan da propusti pesake na bocnom putu i onda kada nemaju obelezeni pesacki prelaz.
Pesak je duzan da se ukloni sa kolovoza kada naidju vozila pod pratnjom i sa pravom prvenstva.


Vozila na putu moraju da ispunjavaju propisane uslove i da imaju ispravne uredjaje i opremu koji su propisani. Vozac mora poznavati funkcionisanje i ulogu uredjaja za:
- kocenje i zaustavaljanje
- upravljanje
- davanje svetlosnih signala
- osvetljavanje puta
- oznacavanje vozila
- omogucavanje normalne vidljivosti
- pneumatici
- sigurnosni pojas

Uredjaj za kocenje i zaustavaljanje
Omogucuje vozacu da na brz, siguran i efikasan nacin bez obzira na nagib puta, brzinu i stepen opterecenosti vozila zaustavi svoje vozilo. Isto tako mora omoguciti da se vozilo ostavi na nagibu u nepokretnom polozaju.
Po konstrukciji kocnice mogu biti:
- mehanicke
- hidraulicne
- vazdusne
- inercione

Kocni sistem cine:
- radna kocnica
- pomocna kocnica
- parkirna kocnica
a)-radna kocnica je po pravilu nozna komanda i mora efikasno, brzo i sigurno zaustaviti vozilo bez obzira na brzinu, nagib i stepen opterecenja vozila. Radna kocnica mora podjednako dejstvovati na tockove iste osovine. Dozvoljeno je ostupanje u propisanim granicama. Radna kocnica mora dejstvovati na sve tockove.
b)-Pomocna kocnica mora da omoguci vozacu da u kretanju zaustavi vozilo na odgovarajucem odstojanju u slucaju da otkaze radna kocnica.
c)-parkirna kocnica mora biti takva da se pomocu nje parkirano vozilo osigura od samopokretanja i nasilnog kretanja vozila.
Dozvoljena je kombinacija pomocne i parkirne kocnice/obicno je to rucna kocnica/.
Radna kocnica mora biti nezavisna.Savremeni automobili imaju hidraulicne kocnice ili vazdusne/autobusi i teretna vozila/.
Parkirna kocnica je mehanicke konstrukcije.Inerciona komanda za kocenje je dozvoljena samo kod prikljucnih vozila pod uslovom da nisu teze od 1,5t ili od 3,5t ako nisu brzi od 30km/h.
Kocni sistem skupa vozila mora biti takav da obezbedjuje kocenje prikljucnog vozila istovremeno ili pre kocenja vucnog vozila.
Dvokruzni kocioni sistem na vozilu omogucuje nezavisno kocenje tockova na jednoj osovini u koliko dodje do kvara jednog od uredjaja na nekoj od osovina.
Uredjaj za davanje svetlosnih znakova
-stop svetla
-pokazivaci pravca
-uredjaj za istovremeno ukljucivanje sva cetiri pokazivaca pravca

Stop svetla moraju biti crvene boje i mogu se postaviti u kombinaciji sa drugim svetlima na zadnjoj stranim vozila ili samostalno. Stop svetla se ukljucuju automatski kada vozac pritisne pedalu radne kocnice.
Pokazivaci pravca na vozilu funkcionisu ispravno ako daju svetlost odredjene ucestalosti zmiganja.
Kontrola rada pokazivaca pravca mora biti obezbedjena putem zvucne ili opticke kontrole.
Ureaj za istovremeno ukljucivanje sva cetiri pokazivaca pravca mora imati poseban prekidac i kontrolnu lampicu crvene boje.
Uredjaj za upravljanje
Na svakom motornom vozilu uredjaj za upravljanje mora biti pouzdano izveden tako da vozac moze pomocu njega lako,brzo i efikasno menjati pravac kretanja svog vozila. Uredjaj za, upravljanje mora biti tako konstruisan da se upravljacki tockovi iz polozaja pri zaokretanju vozila kod izlaska na prav put pri oslobadjanju tocka upravljaca,sami vracaju u polozaj pravoliniskog kretanja.Slobodan hod tocka propisan je u odredjenim granicama.
Uredjaj za osvetljavanje puta i vozila
a)- svetla za oznacavanje vozila(poziciona svetla)
b)- glavni farovi
c)- farovi za maglu
d)- svetla za voznju u nazad

Poziciono svetlo se koristi da bi se obelezilo vozilo na putu nocu. Ovo svetlo mora biti ukljuceno automatski sa bilo kojim od glavnih farova na vozilu ili farovima za maglu.
U glavne farove spadaju veliko i oboreno svetlo. Mogu biti izvedena zasebno ili zajedno u jednom faru. Po pravilu nocu se vozi sa velikim svetlima. Veliko svetlo obasjava put najmanje 100 m ispred vozila, a moze i vise. Oboreno svetlo obasjava put ispred vozila najmanje 40 m, a najvise 80 m. Ako su ova svetla izvedena zasebno onda farovi velikog svetla moraju biti blize sredisnjoj osi vozila, a farovi oborenog svetla blize spoljnoj ivici vozila. Ne sme se voziti nocu velikim svetlima: u tunelu, po magli, kada nam dolazi vozilo iz suprotnog smera na razdaljini manjoj od 200 m, kada se krecemo neposredno iza nekog vozila itd. Posebno treba zapamtiti da za vozace motocikla vazi pravilo da kad se krecu na putu van naseljenog mesta moraju imati upaljena najmanje oborena svetla cak i danju.
Boja svetla glavnih farova na prednjoj strani vozila smeju biti samo bele boje izuzev svetla za maglu koja mogu biti bele ili zute boje. Na zadnjoj strani vozila svetla moraju biti crvene boje izuzev svetla za voznju u nazad i svetla zadnje registarske tablice.
Motorna vozila koja ne mogu ici brze od 30 km/h ne moraju imati veliko svetlo. Za kontrolu rada velikog svetla mora postojati u kabini kontrolna lampica plave boje.
Farovi za maglu moraju imati poseban prekidac i moraju biti povezani sa pozicionim svetlima, ne smeju se postaviti na visinu vecu od oborenog svetla i obasjavaju put ispred vozila najvise do 35 m. Svetla za maglu na zadnjoj strani vozila su crvene boje.
Svetlo za voznju u nazad ukljucuje se automatski kada vozac stavi rucicu menjaca u polozaj za voznju u nazad.Bele je boje i ako je na zadnjoj strani vozila.

Pneumatici
Pneumatici(gume)na tockovima iste osovine moraju biti jednaki po vrsti, velicini, nosivosti i konstrukciji. Dubina sare gazeceg sloja pneumatika ne sme iznositi manje od:
1mm-za putnicka i kominovano vozila
2mm-za teretna vozila
4mm-za vozila koja moraju imati zimsku opremu
Nije propisana dubina sare kod motocikla.
Pod zimskom opremom smatraju se zimske gume na pogonskim tockovima ili letnje gume sa lancima za sneg ili ako vozilo ima sve cetiri radijalne gume sa dubinom sare od 4mm.
Istrosenost pneumatika utice i na bezbednost u saobracaju i na potrosnju goriva vozila.

Sigurnosni pojasevi
Sigurnosni pojasevi se moraju koristiti na svi javnim putevima. Putnicki automobili moraju imati ugradjene prikljucke za vezivanje pojaseva najmanje za prvi red sedista na tri tacke.

Uredjaj za obezbedjivanje vozila od neovlascene upotrebe
Putnicki automobili moraju imati ovaj uredjaj koji se sprecava okretanje tocka upravljaca ili pomeranje rucice menjaca. Brave na vozilu moraju biti dvostepene.Vozac je duzan da pri napustanju vozila zatvori prozore, zakljuca vrata, aktivira uredjaj za obezbedjivanje od kradje i uzme za sobom kljuceve.


PRVA POMOC


Ako u vozilu ima vise povredjenih prvo treba pregledati povredjene i ustanoviti vrstu i tezinu povrede.
Asocijalno ponasenje vozaca je psihofizicko stanje koje nepovoljno utice na bezbednu voznju.(komuniciranje sa ostalim ucesnicima u saobracaju).
OZIVLJAVANJE POVREDJENOG:
Ozivljavanje je davanje vestackog disanja i masaze srca.
Po prestanku rada srca i disanja smrt nastaje nakon 5 do 7 minuta.
Rani znaci smrti su izostajanje reakcije crvenila kada se koza opece.
Sigurni znak smrti je mrtvacka ukocenost.
VESTACKO DISANJE:
Vestacko disanje se primenjuje samo onda kada povredjeni ne dise.
U koliko dodje do prestanka disanja nuzno je odmah primeniti vestacko dianje.
Osobi koja je u nesvesti ne sme se primenjivati vestacko disanje.
Kod metode vestackog disanja usta na usta i usta na nos potrebno je ocistiti i proveriti prolaznost disajnih puteva, ciscenjem usne duplje i fiksiranjem jezika.
Zapadanje jezika kod povredjenog dovodi do zatvaranja disajnih puteva.
Kod metode vestackog disanja usta na usta i usta na nos potrebno je zabaciti glavu povredjenog unazad.
Kod metode vestackog disanja usta na usta povredjenog je potrebno postaviti na ledja, zabaciti glavu unazad i nos zatvoriti prstima.
Vestacko disanje moze se davati pomocu ruku povredjenog i to samo onda kada su nastale povrede usta i nosa.
MASAZA SRCA:
Masaza srca koristi se kao metoda ozivljavanja.
Masaza srca se vrsi samo onda kada smo se uverili da srce ne radi i da bi bez masaze nastupila smrt.
Rad srca se utvrdjuje pipanjem pulsa na arterijama.
Puls se meri na arterijama vrata ili u produzetku korena palca sake.
Osobi koja je u nesvesti ne sme se primenjivati masaza srca.
Normalan broj otkucaja srca u minuti je 60 do 80.
Masaza srca se vrsi usaljenim ritmom 60 pritisaka u minuti.
Masaza srca izvodi se neizmenicno sa vestackim disanjem, tako sto se jednom uduvava vazduh nakon cetiri puta masaze srca.
UGLJEN -MONOKSID:
Najopasniji gas za voznju je ugljen-monoksid.
Ugjen-monoksid je otrovan gas bez boje, ukusa i mirisa.
Ako vozilo ispred vas ispusta crni dim a prinudjeni ste da vozite u koloni, morate drzati vece rastojanje, zatvoriti prozore i ventilaciju.
U koloko osetite u toku voznje trovanje ugljen-monoksidom potrebno je zaustaviti vozilo i izaci iz njega.
Prvi znak trovanja ugljen-monoksidom je da otrovani ima crvenu boju lica.
Rani znaci trovanja ugljen-monoksidom su poremecaj opazanja i reagovanja.
Sigurni znaci trovanja ugljen-monoksidom su glavobolja, malaksalost i gubljenje misicne snage.

Pusenje nepovoljno utice na vozacku sposobnost.
UTICAJ PSIHOAKTIVNIH LEKOVA, DROGE I ALKOHOLA:
Psihoaktivni lekovi stetno deluju na psihofizicke sposobnosti vozaca.
Vozac pod dejstvom psihoaktivnih lekova stice osecaj sigurnosti podstaknut stimulansom lekova.
Uzimenje malih kolicina alkohola uz psihoaktivne lekove moze pojacati opijenost.
U koliko se zatekne vozac pod dejstvom psihoaktivnih lekova ovlasceno lice oduzima vozacku dozvolu i obavezno i iskljucuje vozaca iz saobracaja.
Usled uzimanja droge kod vozaca se znatno smanjuje sposobnost procenjivanja situacije, razdaljine, brzine i stepena kriticnosti.
Uzimanjem malih kolicina alkohola uz drogu pojacava se zajednicko nepovoljno dejstvo.
Reakcije vozaca pod uticajem na zvucne i svetlosne signale su usporene i oslabljene.
Vozac pod dejstvom alkohola ne sme da upravlja vozilom ako je utvrdjeno da mu sadrzina alkohola u krvi prelazi propisanu granicu ili ako ima znake alkoholne poremecenosti.
Vozac kome je upravljanje vozilom osnovno zanimanje ne sme da konzumira alkohol dok vrsi poslove tog zanimanja.
Usled uzimanje vece kolicine alkohola nastaje mamurluk.

POVREDE KICME:
Nemogucnost pokretanja nogu je znak povrede kicmene mozdine.
Znaci povrede kicmenih prsljenova su bol u predelu udara, otok i krvni podliv.
Povredjenog sa povredom kicme treba izvlaciti iz vozila pomocu vrata, daske ili konopca.
Povredjenog sa prelomom kicme mora izvlaciti iz vozila najmanje cetiri osobe.
Povredjenog sa prelomom kicme transportujemo u nekom vecem vozilu (kamionu ili kombiju).
Zivot povredjenog je direktno ugrozen kada je doslo do povrede kicmene mozdine u vratnom delu.
Povredjenog sa povredom vrata transportujemo u lezecem polozaju na ledjima.
PRELOM KOSTIJU:
Znaci zatvorenog preloma su nepokretnost povredjenog dela, otok i krvni podliv.
Kod preloma kostiju treba ikljuciti mogucnost pokretanja povredjenog dela tela (izvrsiti imobilizaciju).
Transportovanje povredjenog sa prelomom kosti mozemo izvrsiti samo onda kada se izvrsi imobilizacija da ne bi doslo do daljeg cepanja tkiva.
Kod iscasenja zgloba treba izvrsiti imobilizaciju povredjenog zgloba.
Znaci povrede grudnog kosa su otezano disanje, kasalj i bol.
Povredjenog sa povredom grudnog kosa transportujemo u polusedecem polozaju.
Povredjenog sa prelomom karlicne kosti transportujemo u lezecem polozaju na ledjima sa savijenim nogama.
Kod preloma kljucne kosti imobilizacija se vrsi pomocu dve trouglaste marame zatezanjem unazad.
RANE:
Pri pruzanju prve pomoci na mestu nezgode strana tela iz rane ne treba uklanjati jer ista sluze kao tampon da povredjeni ne iskrvari.
Rane pre previjanja ne treba ispirati.
Prema mestu gde krv istice krvarenje moze biti spoljasnje i unutrasnje.
Kada je povredjeni obilno iskrvario treba ga postaviti u polozaj sa spustenom glavom i podignutim udovima.
Povredjenom sa obilnim arterijskim krvarenjem treba prvo zaustaviti krvarenje pa ga onda izneti iz vozila.

Kada je osoba iskrvarila treba joj dati tecnost samo ukoliko je pri svesti i nema unutrasnjuh povreda organa za
varenje.
Povredjenog sa povredom trbuha transportujemo u lezecem polozaju.
Povredjenom sa povredom organa za varenje ne sme se dati da pije tecnost.
ISHRANA U TOKU VOZNJE:
Nepravilna ishrana utice nepovoljno na psihofizicko stanje vozaca.
U toku voznje preporucuje se uzimanje hrane u nekoliko manjih obroka.
Za vreme voznje korisno je uzimati keks, cokoladu i vocne sokove.
U koliko pri polasku na voznju dobijete grceve u stomaku, nesvesticu i visoku temperaturu treba odloziti put i obratiti se lekaru.







www.autoskolapetabrzina.rs