OBUKA VOZACA

Sve o voznji i vozackim ispitima
Search
JADI MLADOG VOZACA I DEO
Published by nepoznat in Auto skola Peta Brzina • 5.7.2011 22:33:23
1. cas - ili obuzdavanje nestrpljivosti
Ulazak u vozilo otvorilo je pricu o podesavalju odmaknutosti i nagnutosti sedista (to sam znao i ranije) i podesavanju glavnog i bocnog retrovizora. Prvi cas sveo se, uglavnom, na pricu o komandnoj tabli i funkciji prekidaca i pokazivaca na njoj i na volanu. Skrenuta mi je paznja da na pitanje gde se pali svetlo (koja korist od tacnog odgovora - to ili znas ili ne?) nikako ne ukazem na rucicu kod volana nego naprekidac na tabli. Ne volim te polu-smislene spletke. Iako motoristiku ne pitaju na ispitu, objasnjeno mi je ponesto od gradiva koje je u direktnoj vezi sa pojedinim indikatorima na tabli. Tako je indikator pregrejanosti motora bio povod da saznam nesto o funkcijama hlanenja motora vodom (ili vodom i antifrizom) kao i podmazivanju uljem. Pucanje kajsa ventilatora koji se nalazi ispred hladnjaka i neodrzavanje nivoa ulja navedeni su kao najcesci razlozi pregrevanja motora. Ako je to sve u redu a motor ipak "ima vrucicu", treba ga voditi kod cika doktora. Pa da li ja izgledam bas tako… Ne, ne, covek je samo duhovit. Objasnjeno mi je i kako se oprezno (i sa krpom) otvara poklopac hladnjaka radi dopune vodom (ili vodom i antifrizom), kao i to kako se meri nivo ulja. Gle, cuo sam da treba citati uputstvo i u odgovarajucim razmacima kontrolisati i/ili menjati tekucine a ne "kao sto to radi Silja" (!?!). Objasnjeno mi je koji indikator pokazuje kolicinu goriva u rezervoaru i sta znaci biti na "rezervi".
Ljudi koji su prolazili pored vozila u kome smo sedeli predano su nas posmatrali. Valjda su pokusavali da shvate ko bi kome mogao da drzi cas. Jedva cekam da postanem sofercina. Dosta mi je ovih latentnih ponizenja.
Pred kraj casa recenica instruktora povecala je naglo adrenalin - "cas voznje nije cas ako se bar malo ne provozamo". Kako ovaj Golf ima duple komande, ja sam samo kontrolisao gas i motao volan obilazeci blok zgrada u komsiluku. Otreznjavajuce iskustvo. Stajanje (usporavanje) i pregled raskrsnica stalno me je plasio zbog ocekivanja da se motor ugasi (!?) i razmisljanja sta bi sve trebalo uociti i pritiskati, a sto je tada radio instruktor. Bolje je zato obuzdati nestrpljivost i cekati da cela stvar "legne" na nekom poligonu i uz moju kontrolu.
Rekoh vec da je Golf 2 (dizel) vozilo mog cenjenog instruktora! Kolega mi rece da je nasa Skoda (automobil firme) iste kategorije kao i Golf 2. Nadam se da cu se kasnije lako primiti na nju (sem ako ne pocnu da mi kriju kljuceve).
Menu-sobne teme u firmi su se (bar za mene) znatno izmenile. Stalno nesto zapitkujem iskusnije kolege, pa se price i sale uglavnom vrte oko automobilizma. O razgovorima na temu treba li imati kola (pod-tema: nova ili polovna) i sta kupiti (pod-tema: benzinac ili dizelas), napisacu nesto drugom prilikom. Vec sam opomenut da blog poruke ne treba da su toliko opsirne.
Tek, sada i ja, u ovim godinama, ucestvujem u pravim muskim razgovorima u kojima su zene uglavnom smesni likovi. Sta ti sve ucini clanstvo u coporu!
Prigodne posalice: 1. Zasto pesake ne treba gaziti popodne? - Zato sto su bajati. 2. Sa Mercedesom se lakse obaraju pesaci zato sto napred ima nisan. Tu je pomenut i dopunski efekat "otvaranje vrata" za one malo visprenije koji bi da se izvuku pretrcavanjem. O bodovanju zgazenih ne bih da vas zamaram. Znate i sami.

2. cas - korisne informacije

Namestanje sedista i retrovizora odraneno je rutinski. Neka i instruktor shvati da sam talentovan. Cas je poceo pricom o drzanju volana u polozaju "deset do dva"! Na moje pitanje zasto, sledila je lekcija o tome kako moram prihvatati postupke onako kako zahtevaju na polaganju - ende. Sledila je lekcija o motanju volana udesno i ulevo sistemom koji sprecava da vam se ruke ukrste "kao kod Silje". Sada su se potvrdile moje sumnje sa prvog casa. On zapravo misli na Goofy-ja. Kao da sesecam tog "umotavanja" ruku. Iako ne sadrzi pomenutu scenu, preporucujem sledeci film kao dobar za vracanje samopouzdanja "mladim" vozacima. Konacno smo presli na pricu o menjacu i tri papucice - spojnici (kvacilu), kocnici i papucici za gas. Ukratko, po mom instruktoru, "kvacilo pritiskas kao da ga kao mrzis" - sledi odsecan pritisak papucice do kraja. "A kada se kvacilo otpusta, ti mu se kao izvinjavas" - sledi primer laganog otpustanja. Potom je izrecena pretnja da ce biti uporan i istrajan sa savetima da se noga obavezno "skida" sa kvacila kada se pomenuta papucica ne koristi. "Ako bi tako drzali nogu, na primer, na putu do Pariza tamo bismo stigli ukoceni"! Saznao sam da se dve preostale papucice tretiraju uvek blagim pritiskom i otpustanjem, dok je desna noga uvek negde iznad njih. "Kako li bi se samo ta desna noga ponasala kada bismo stigli u Pariz" - pokusah da se nasalim. Usledilo je neko mrmljanje o razlicitim nagibima desne i leve noge, kiseli smesak i prelazak na novu temu. Mislim da to nije bilo dobro s moje strane. Bar sam naucio da posalice od sada moraju biti jednosmerne. Kolega iz copora muskih vozaca rekao mi je kasnije da zna dobar nacin da me ubedi da nogu uvek skidam sa kvacila - "nogu na kvacilu drze samo zene"! Ende. Al' me je popravio, svaka mu cast. Prica o menjacu pocela je ovoga puta terminoloskim zackoljicama - "Ovo zapravo nije menjac, ovo je samo poluga menjaca". Ubrzo mi je objasnjeno da ni kvacilo ni kocnica nisu kod svojih papucica vec kod motora i tockova. Da li je pametno ovako plasiti mlade vozace. Pritisnuo sam pun mrznje kvacilo i pokusao da "osetim" nulti polozaj poluge menjaca - ler. Saznao sam i da se motor startuje tek nakon postavljanja poluge menjaca u ler. "Blagi samar, ali blagi samar ulevo i prema napred…" i ja unoh veoma lako u prvu brzinu. Povlacenjem poluge unazad sa blagim samarom ulevo (da ne bi pobegla u ler) i eto me u drugoj. Mislim da ovde nece biti problema. Na kraju casa sam sâm startovao motor i opet napravio krug oko obliznjeg bloka zgrada. Uz sav mir i veliko razumevanje svakog postupka ponaosob, ni tada nisam dovoljno mirno obavio zadatak.
Sledeci cas je zakazan tek za cetiri dana. Covek je prebukiran i to je to. Pitam se samo zasto me je uopste primio u svoju grupu. U fascikli drzi gomilu kartona polaznika koji su izabrali bas njega. Cuva je na krilu i ne odvaja se od nje. Redovno gleda na stari rucni sat zaglavljen u pepeljari. Rubrike sa terminima su mu pune. Vidim da radi po ceo dan. A ima preko 60 godina, garant. Izgleda da ni on bas ne ume da razmislja o svemu. Pri tom, ne sklanja ruku sa svojih kartona. Valjda mu ne utrne na putu do "Pariza".
Mislim da ce mi, ukoliko se nastavi ovakav tajming, diskontinuitet zasmetati da prihvatim i uskladim sve te silne pokrete i poglede. Glava mi se podelila na nezavisne delove. Cujemo se za cetiri dana.

3. cas - konacno vozim

Pre danasnjih utisaka, kratka napomena. Ovo je prvi cas na kome sam sve vreme vozio. Mislim da su moji potezi i reagovanja sa ovog casa otkrili gde se na pocetku obicno gresi, pa cu ih zato malo detaljnije opisati. Naravno, takav pristup nece postati praksa.
Pocelo je neocekivano brzo. Nakon onog vec odvezbanog namestanja sedista i retrovizora, vezivanja pojasa i upisivanja casa u instruktorovu beleznicu, usledila je komanda - startuj motor i
krecemo (auto se na srecu mogao isparkirati unapred, bez potrebe za rikvercom, koji jos nismo radili)! Iako sam ovo odsanjao puno puta, opet neka napetost. Sta prvo. Dosta nesigurno krecem u proceduru iako sam zapamtio pravilan raspored radnji ali … pruzih ruku ka kljucu kroz volan - tu mi je bilo blize. Usledila je packa olovkom i vracanje ruke. Dakle, ima i dodirivanja i kaznjavanja polaznika. Dobro! Trudicu se da to vise ne zaboravim. Instruktor kaze kako to polaznici ne zapamte ni do 40. casa.
Procedura startovanja motora je sledeca: 1. gazim ostro kvacilo do kraja 2. ubacujem menjac (tj. rucicu menjaca) u ler 3. spustam rucnu kocnicu do kraja, uz pritisak na dugme na njenom vrhu (gledam indikator na tabli, jer mi je saopsteno da na ispitu prate da li se rucna spusta do kraja!?!) 4. sa strane volana (ne kroz volan) okrecem kljuc u kontakt bravi udesno (u pravcu kazaljke na satu) u prvi polozaj; Komandna tabla je dobila struju i cekam da mala zuta lampica prestane da svetli - to je kod ovih kola indikator da grejac greje kanale goriva; Kada je napolju hladnije i vreme za koje se lampica gasi je duze; Zuta lampica se ugasila veoma brzo 5. okrecem kljuc jos malo u desno (u pravcu kazaljke na satu); …i ako sam znao sta ce se desiti, opet me je strecnulo brundanje startovanog motora
Ubacujem menjac u prvu i polako otpustam kvacilo. Kada sam osetio malu promenu u brundanju motora zaustavljam levu nogu u tom polozaju i polako pocinjem da dodajem gas desnom. Krecemo do kraja ulice kada dobijam naredbu da skrenem desno. SKIDAM NOGU SA KVACILA. Otpustam polako gas i usporavam. Cak sam malo i dodirnuo kocnicu jer se radilo o blagoj strmini - potpuno samoinicijativno!!! Usledila je upravo ta naredba - da malo prikocim i pocnem da motam udesno. Znao sam da neki zmajcek cuci u meni. Dajem zmigavac za desno i to stvarno nikada ne zaboravljam. Sledi napomena da pogledam da li s leva neko nailazi. DA, UPRAVO NAILAZI!!! Panika! Naglo stiskam kvacilo i (nazalost) naglo i kocnicu. A lepo mi "je rekao da nju samo mazim - la, la, la". Ali, ne mari. Osecam kako mi ispod stopala propadaju papucice jer instruktor pokusava da "ispegla" situaciju duplim komandama. Onaj dokoni auto sto je nailazio s leva vec je prosao, pa sam domotao volan i uz mali gas usao u ulicu. "Daj gas i kod promene zvuka motora prebaci u drugu", sledi nova komanda! Usput mi objasnjava (jos jednom) da se kvacilo pritiska naglo, a istovremeno, desno stopalo "ukotvljeno" na peti dize se sa papucice gasa. Gledam ispred sebe ne bih li procenio da li ce za ovu radnju doletna pista biti dovoljno duga. Na srecu, ulica je prava i jednosmerna. Menjam u drugu brzinu lako, sa onim blagim "samarom" rucice menjaca ulevo i nazad. Setih se u momentu da polako otpustam kvacilo i odmah krenem opet gasom. Ispalo je dobro. Sledi ono - "bili ste dobri". Ne dam se prevariti, vozim pravo i dalje napeto iscekujuci sledecu komandu. Nailazimo na (jedino) skretanje udesno. Dajem desni zmigavac, ali instruktor mi saopstava da to nije potrebno ukoliko ulica skrece samo u jednu stranu bez klasicnog krizanja. Dobro, pa sta!
Kruzio sam tako oko sireg kvarta i cesto na zapovest stajao sa strane. Tada sam davao desni zmigavac ("stajavac"), a onda opet kretao iz prve brzine. Ispunjena mi je zelja da u jednom od prolaza probam da bez pritisnutog kvacila i uz blago kocenje osetim po zvuku motora kada bi se on mogao ugasiti. Zapamtio sam to zvecanje i mislim da mi je to posle pomagalo da ne gazim panicno kvacilo kod svakog usporenja. Setih se i toga da mi je kod upisa saopsteno da se motor kod ovog Golfa ne gasi tako lako.
Da vas vise ne davim detaljima, rezimiram - sve ovo je u sustini jednostavno i rad mozga, noga i ruka moze se uskladiti!
Dok sve to ne "legne", uoceni problemi su sledeci: 1. "vaga" izmenu kvacila i gasa nije uvek dobra 2. nagla stajanja pracena su ostrijim startovima na kocnicu sto proizvede neprijatan trzaj 3. nesvesno dodajem gas kada skrecem na raskrsnici 4. ne smotam uvek u krivini tako da ostanem u svojoj traci
Sta dobro radim: Jedino migavce dajem i kad treba i kada ne treba.
Na kraju casa utvrdili smo i ispravnu proceduru gasenja motora: 1. nakon zaustavljanja, tockove okrecem trotoaru 2. gasim motor okretanjem kljuca ulevo; instruktor kaze da se i to sporo uci jer ovu bravu vecina mesa sa bravom na vratima stana; Na srecu, mislim da ni ovde necu gresiti 3. pritiskam kvacilo i menjac ubacujem u prvu brzinu 4. podizem rucnu kocnicu odsecno (bez pritiskanja onog dugmeta na vrhu koje me takooo mami…)
Opet mi je novi cas zakazan tek za tri dana. Odradicu ovih prvih 10 casova bez roptanja, a onda cemo moj instruktor i ja malo ozbiljnije porazgovarati.

4. cas - prvi put sire po gradu

Sa velikim osecajem sigurnosti ulazim u proceduru startovanja motora. Ali, opet sam nesto zaboravio. Kada se pritisne kvacilo i rucica menjaca postavi u ler, noga se ne dize sa kvacila. Tada se okrece kljuc i startuje motor. Tada spustam i rucnu. Dakle, kvacilo mora da je pritisnuto u trenutku startovanja motora. Instruktor kaze
da to ne zapamte ni doktori nauka. Sada mi je ipak malo lakse. Veliko olaksanje je donelo saznanje da i u drugoj brzini mogu dastanem, bez potrebe da predhodno menjam u prvu. To daje dovoljno vremena da se vrati koncentracija i da se tek pri polasku menjac prebaci u prvu (kojom se uvek krece). Na osnovu instruktorovog glasnog razmisljanja shvatio sam da treba pratiti i semafor i na vreme se pripremati za start. Do tada sam pratio samo kola ispred mene. Saznao sam i to da kod veceg cekanja u koloni treba preci u ler i skloniti nogu sa kvacila "da se odmore i noga i kvacilo". E, to je proizvelo da mi se u toku voznje dogodi nesto mnogo smesno. Na velikoj nizbrdici (posle duzeg stajanja) po savetu instruktora ne krecem gasom vec samo kocnicom koju sam polako otpustao. Auto se propisno zaleteo i ja sam uspeo da cak skrenem u jednu ulicu (uz umereno kocenje), veseo sto sve prede i sto sam necujan k'o pravi nindza. Odjednom sledi napomena - "hocemo li u prvu!?" Tek tada primetih da sam jos u leru i da zapravo "jedrim". Lepo iskustvo. Uocio sam i to da je moja opustenost u promeni brzina dovela do toga da par puta ne prebacim u prvu (iako je rucica menjaca bila poprilicno pogurena unapred). Dakle, moram da bolje kontrolisem ono dopunsko guranje ulevo.
Sada mi je po prvi put skrenuta paznja na bitnije saobracajne znake. Vec sam poceo da citam knjigu koju sam u auto skoli kupio, pa mi je bilo lakse da prihvatim celu pricu. Instruktor je kao prvi pomenuo znak STOP kod koga se mora uvek stati. Ako se to preskoci, ispit se momentalno prekida a kandidat pada! Malo iza znaka STOP trebala bi da je nacrtana zaustavna linija. Ako nije, staje se u nivou samog znaka. Nakon stajanja i gledanja levo i desno, krece se prakticno odmah do sledece (zamisljene) linije preglednosti koja je poravnata sa ivicama trotoara. To je mesto na kojem je pregled saobracaja uglavnom bolji i sa koga se propustaju druga vozila ukoliko imaju prednost. Instruktor priznaje da malo iskusnih vozaca staje na STOP liniju vec se uglavnom zaustavljaju tek na liniji preglednosti.
Drugi znak o kome smo pricali je znak koji obavestava da vozila na putu sa kojim se ukrstamo imaju pravo prvenstva. Primecujem da, kada nema tog znaka (dakle ja sam verovatno u ulici sa prvenstvom prolaza), instruktor osmatra koje znake imaju vozila u ulici sa kojom se ukrstamo. Ako primeti da oni imaju to upozorenje, onda savetuje mnogo brze prelazenje raskrsnice. Istina, njihov trouglasti znak se moze videti samo sa zadnje strane, pa mi
sve to lici samo na dobru pretpostavku. Kada se "iscrpu" prethodna pravila, sledi pravilo desne strane. Onaj ko ti se prikrada sa desne strane uvek ima prednost. Nekako mogu i da zamislim da se takvo pravilo lako primenjuje u resavanju testova, ali uzivo je potrebna i dodatna koncentracija.
Zakljucak je da svaki put, u svakom pogledu, sve vise napredujem. Sledeci cas zakazan mi je tek za 6 dana!!! Strasno! Ko pozeli da mi ustupi auto "jedan krug" neka se javi na…

5. cas - nezadovoljstvo u trecoj brzini
Pitao sam Instruktora da li se zna hoce li oni koji su poceli pripreme za polaganje vozackog ispita biti izuzeti iz novog zakona koji (valjda) stupa na snagu 1. decembra. Navodno, cuo je da ce se svima koji su zapoceli obuku dati tri meseca fore da zavrse sve po starom. On licno misli da ce to potrajati i mnogo duze, jer jos niko nije uradio nista na pripremi i instruiranju Auto skola (on je inace vlasnik skole).

6. cas - rikverc u mraku

Da bih isparkirao kola pokazan mi je rikverc. Kod ovog Golfa nalazi se u pravcu prve brzine, ali tako sto se prethodno poluga menjaca mora pritisnuti na dole. Morao sam tom prilikom da se i pored dva retrovizora okrenem i gledam pozadi - zamalo se ne ukocih! Termin za voznju poklopio se sa mrakom, pa sam prvi put vozio pod svetlima. To je bio i razlog sto je, inace odavno naucen, postupak za zavrsetak voznje dopunjen informacijom da se pre gasenja motora moraju pogasiti svi "trosioci struje" (svetla, brisaci…).
Vozio sam bolje nego prosli put ali i dalje nisam zadovoljan svojim reakcijama, Opet sam pri prebacivanju iz trece u drugu pokusavao da sve to odradim ranije nego sto treba. Potpuno sam prihvatio da posle prve brzine (kojom se samo krece), brzo menjam u drugu. Receno mi je, a mislim da je to za mene bilo vazno, da kod prebacivanja u vece brzine (i izmenu vecih brzina), kvacilo moze da se otpusti mnogo brze. Samo se kod prve brzine i delimicno druge to mora raditi postupno! Prihvatio sam i to da (sem ako nije uzbrdica) pustam gas pri ulasku u krivinu i da ga dodajem tek od polovine krivine. Tada me instruktor obicno tera da se, pre ulaska u skretanje, malo pomerim udesno kako bi se lakse mimoisao sa potencijalnim vozilom koje skrece u moju ulicu.
Instruktor je dzangrizav i dosledan - sto je dobro. Istina, osetim ponekad zelju da malo zacuti i pusti me da ga dovedem na lokaciju na kojoj ce mi, tek tada, saopstiti utiske. Ponekad mi se ucini da u njegovom "mirnom" glasu osetim nervozu, ali potpuno ga razumem. Taj covek radi po celi dan, a i ja sam verovatno pun bisera. Rekao mi je da je jednog dana imao cak 18 casova!!! Uostalom, i meni je sledeci susret zakazan u 6 sati. Koliko je cela ova guzva zbog novog zakona dobra ili losa za mene, ne znam. Uostalom, nemam sa cime da poredim. Pitao sam Instruktora da li se zna hoce li oni koji su poceli pripreme za polaganje vozackog ispita biti izuzeti iz novog zakona koji (valjda) stupa na snagu 1. decembra. Navodno, cuo je da ce se svima koji su zapoceli obuku dati tri meseca fore da zavrse sve po starom. On licno misli da ce to potrajati i mnogo duze, jer jos niko nije uradio nista na pripremi i instruiranju Auto skola (on je inace vlasnik skole).

7 - 8. cas - prvi dvocas

Ustao sam u 5 sati kako bih upao u satnicu mog prezaposlenog instruktora. Prvi sat voznje bio je napet i nategnut ali sa greskama koje sam uspevao da ispravim kako je cas odmicao. Uvezbao sam odsecno i sinhronizovano pustanje gasa i pritiskanje kvacila. Obicno mi je gas pomalo "pipnut", sto se uvek oseti po zvuku motora u
trenutku menjanja brzine. Ostalo je bilo umereno do mestimicno osrednje.
Veliku razliku u voznji uocio sam u drugom satu. Dakle, raniji osecaj da mi je potreban neki kontinuitet u prihvatanju vozacke mehanike izgleda da je bio ispravan. Mnogo opustenije sam kontrolisao komande. Sada pratim semafore kao pravi vozac ! Kad god mogu pogledujem u "nozice" zelenog coveculjka na semaforu za pesake. Kada one (mislim "nozice") pocrvene, eto mene u prvoj brzini i spreman sam za pokret. Naravno, uvek gledam i glavni semafor. I onda, desilo se… Na neko moje pitanje instruktor je zapoceo monolog, dopustivsi mi da ga provozam dobar deo puta bez instrukcija. Bez balasta stalnog komandovanja, savetovanja i pantomime, pazio sam na sve svoje poteze samo da ga "ne probudim". Presao sam tada i jednu veliku raskrsnicu, stajao na semaforu i jednom STOP znaku i polazio iz prve brzine odlicnom vagom sa kvacilom. Doterao sam kola do skole sigurno i opusteno. Dakle, ocito ne funkcionisem u ritmovima kasirki Tempa (i to subotom i nedeljom) kojima me on izlaze svojim stalnim pricanjem, glumljenjem trzaja ili nekog mog brzog i nespretnog reagovanja. Uostalom, tada osecam potrebu da ga gledam, sto moze
biti jako opasno! Od osecanja ushicenosti svojom autonomnom voznjom jedva da sam razabrao o cemu je pricao. Zapravo, saopstio mi je da je on, po zakonu, duzan da svakog polaznika vozi do poligona prvih 10 casova a onda ga i vraca do dogovorenog mesta. To milicija veoma retko kontrolise, ali ipak kontrolise. On je samoinicijativno promenio taj sistem, misleci da ce tako polaznicima ustedeti dvadesetak minuta njegovog prevozenja i obuku osmisliti bolje od jednolicnih i dosadnih radnji na poligonu. Obecao je da ce i poligon doci na red. Posto od njega krecu svi vozacki ispiti, potvrdio je da ce me, kada done vreme, dobro upozoriti na specificnosti svih pravaca kojima ispit moze da krene. Rekao mi je da taj njegov sistem dobro funkcionise jer njegovi ucenici dobro prolaze na ispitima. Jos jedna odgovornost oko vrata.
Tek sam odlazeci sa casova promislio o svim tim pripremama prenaglaseno orijentisanim na izbegavanje zamki ispitivaca. Prateci skolovanje svoje dece, slican patern sam uvek dobro uocavao i u njihovim skolama.
Naravno, kada obuka malo odmakne, a mozda tek nakon prvog polaganja, pokusacu da bolje obrazlozim cinjenicu da se ja zapravo pripremam da polozim ispit, a ne i da naucim da vozim. Mislim da je ova pretpostavka nesto sto bi mlanani vozaci morali da imaju na umu.

9. cas - na Zvezdari nista novo[/b

Sta reci? Vozio sam korektno uvezbavajuci prebacivanje brzina sa cetvrte i trece do druge. Najvaznija mi se ucinila procena kada poceti sa usporavanjem da bi sve to stigao da odradis do nekog stajanje koje uocis ispred vozila. Zatim, bilo je prilika u kojima mi je ponovo savetovano da pre ulaska u krivinu promenim iz prve u drugu. Sada to na pravi nacin i "osecam" - prva brzina je tu samo da se krene, ali me manevrisanje kod skretanja ponekad uspori.
Sta li cu to jos nauciti u sledecih 30 casova kad vec sada sve znam! Moji postovi sada postaju pravi blogerski - kratki i manje dosadni (zato sto su kratki).



10. cas - poligon

Nisam se mnogo plasio susreta sa poligonom. Instruktor me je navodio do mesta sa kojeg krecu ispiti za moju skolu. Voznja do tamo bila je opustena i prijatna. Malo iznenanenje doziveo sam kada smo stigli na lokaciju. Ocekivao sam da ce poligon biti bar toliko velik kao onaj (jedini) koji sam video kod hale Pionir. Skoro da sam ocekivao da vidim i malu strazaru sa cuvarem. Umesto toga, zabasali smo na jedan prosireni parking ispred nekog bloka zgrada na Mirijevu. Poligon je cinila
jedna "poletna staza" - relativno kratka saobracajna traka sa pripadajucim parking mestima oivicenim belim pravougaonicima sa iscrtanom dijagonalom.. Saobracajna traka je na oba kraja imala zaustavne linije i jednu veliku belu crtu sa strane, duz celog pravca. Od ostalih povrsina bila je odvojena umereno visokim trotoarom cije ivice nisam smeo dodirivati tockovima jer su predstavljale pocetak "ponora". Jasno vam je
da sve ono sto je pod navodnicima izgovara instruktor.
www.pcpress.info/kategorija/blog/Opisane su mi sve radnje koje prethode pocetku vozackog dela ispita. Ispitivac i predstavnik skole postave auto u pocetni polozaj ispred prve zaustavne linije i ne ulaze u kola. Vozac koji polaze ne mora da vezuje pojas i da na poligonu daje bilo kakvu signalizaciju migavcima. Kroz prozor ispitivac posmatra kako se auto startuje i daje nalog da se vozilo sprovede do sledece zaustavne linije, pri cemu se mora (negde na sredini) prva brzina promeniti u drugu. Treba zakociti kod druge zaustavne linije, koja se takone ne sme gaziti tockom. Savetovano mi je da mogu da se zaustavim i na metar od nje. Sledi naredni zadatak - prebacivanje u rikverc i polako vracanje ka prethodnoj zaustavnoj liniji kod koje se staje (opet se ne sme nagaziti tockom). Prilikom kretanja unazad vozac je duzan da gleda unazad i u sprezi kvacila i gasa polako ide ka cilju. Ako auto krene malo brze, savetovano mi je da vozilo usporavam pojacanim pritiskom na kvacilo. Volan se drzi ravno uz povremena mala "seckanja" levo desno. Tu spregu kvacila i gasa instruktor mi je jos ranije spominjao, kao resenje za tesna mimoilazenja sa mogucim povremenim stajanjima. Cuo sam i za biser malo starije zene koju je instruktor obucavao i koja ga je u bas u toj "rikverc fazi" pitala - a jel' moram i sada u drugu. Ako vozac prone prvi deo, sledi novi zadatak - polukruzno okretanje sa manevrisanjem. To je onaj slucaj kada se vozilo ne moze okrenuti u jednom potezu (uska je saobracajna traka npr.). Na mestu skretanja smotao sam volan do kraja ulevo i tek onda polako krenuo u skretanje. Kroz otvoren prozor pratio sam tocak koji nije smeo da dodirne trotoar. Motam zatim volan udesno do kraja, prelazim u rikverc i polako krecem unazad, pazeci da zadnjim tockom ne dodirnem trotoar na suprotnoj strani. Volan opet motam ulevo do kraja, prebacujem u prvu i krecem napred uz brzo odmotavanje kako bi ostao u dobrom polozaju. Sve dosadasnje radnje obavio sam bez greske ali sporo i tunjavo. Instruktor mi je ukazivao na okolno drvece i kontejnere kao moguce repere, pa sam to doslovce koristio. Nadam se da mi nubretari nece minirati polaganje velikim pomeranjem istih na dan ispita. Poslednji zadatak na poligonu bio je da se iz zatecenog polozaja parkiram tako da osa vozila bude paralelna sa dijagonalnom linijom na parking mestu. I tu sam kao repere koristio neko drvece i uspesno uparkirao vozilo. Kako li ce sve to izgledati bez repera i u svakodnevnoj praksi u zagusenom Beogradu? Slusam dalje pricu. Ako bi vozac prosao sve ove zadatke, komisija ulazi u vozilo i tada krece drugi, vozacki deo ispita. Sada se vezuje pojas i krece se u izlazak sa poligona. To iskljucenje i sve ove prethodne radnje uvezbavacemo ko zna koliko puta pa vas time vise necu gnjaviti. Zakljucak - odluka da se na poligon krene tek na desetom casu bila je ispravna. Toliko sitnih radnji na malom prostoru sigurno bi destimulisalo jadnog pocetnika (mene). Davanje prednosti "cirkuskom" manevrisanju nad voznjom bilo bi, po meni, velika greska! Da spomenem i to da sam naucio kako se, pri polascima sa blazih strmina moze spreciti kratko vracanje vozila unazad i bez upotrebe rucne kocnice. Probao sam i radi! Otpusta
se kvacilo dok je desno stopalo na kocnici. Kada motor zabrunda (i to dorbo) desnim stopsalom se brzo prebaci na papucicu za gas.
Dobio sam pohvalu za snalazenje na poligonu i cuo jos jednu pricu na putu prema skoli. Instruktor je obucavao mlanu i otresitu zenu koja je i pre tih casova vozila (!?). Bila je "naduvena" i samouverena, ali sa razlogom. Stvarno je bila dobra. Na pocetku obuke rekao joj je da se mnogo ne kurazi jer ce, kad-tad, uci u njegovu knjigu bisera. Drzala se dobro do pred kraj obuke. Jednog dana, bas na poligonu, pala joj je koncentracija. U polukruznom manevrisanju zaboravila je da nije otvorila prozor. Na udarcu glavom "pozavideo bi joj i Bajevic". Samo je nervozno rekla - upisite me.

11. cas - pogledi na teoriju

Na moje razocaranje, danas nisam vozio iako sam uredno podesio retrovizore i vezao pojas. Presedeli smo ovaj cas u kolima uz malo neophodne teorije. Instruktor je izvukao papiric na kome je nacrtao raskrsnicu i poceo pricu. Bio je to presek ulica sa dve kolovozne trake od kojih svaka ima po dve saobracajne trake. Dakle, najkomplikovanija varijanta. Objasnjavao mi je postupak prestrojavanja pred skretanje i u koje se saobracajne trake skrece ako se ide desno, odnosno levo. Kako je ovo teorijski deo sa puno
pod-varijanti, pokusacu da sve to objedinim u jedan PDF fajl i postavim u nekom od narednih nastavaka.
Mislim da treba da spomenem da sam tek sada obavesten da ce od ovog casa poceti insistiranje na "pogledima". Svako skretanje, prestrojavanje ili zaobilazenje mora biti odraneno sa prethodna dva, odnosno tri pogleda. Ako skrecem levo moram prvo da pogledam u glavni, pa u bocni retrovizor a potom i preko levog ramena (pogled u levi mrtvi ugao). Skretanje udesno ima samo dva pogleda - pogled u glavni retrovizor i preko desnog ramena (pogled u desni mrtvi ugao). Za manji broj pogleda udesno mogu da zahvalim tome sto desni bocni retrovizor u auto skolama gleda instruktor, odnosno clan komisije na ispitu. U "pravoj" voznji moracu da koristim i taj pogled. Tek kada "odgledam navedene poglede" smem da ukljucujem pokazivace pravca (migavce). Kod jakih skretanja samo okretanje volana gasi prethodno aktiviran migavac, ali kod prestrojavanja ili zaobilazenja vozac mora (posle takve radnje) to da uradi sam.


12 - 16. cas - pod rucnom u nove zaokrete

Poceo sam da u pisanju zbrajam casove i tako kompenzujem ponavljanja i dosadnu ritmiku vezbanja. Nove radnje i zakljucci naterali su me da se opet javim.
Kretanje pod rucnom Od 12. casa poceli smo da vezbamo polazak pod rucnom. To je
obnovilo i prilagonavanje drugim specificnostima uzbrdice. Opet smo simulirali scenario sa ispita. Na uzbrdici sledi komanda
"iskljucite se iz saobracaja". Jadni polaznik (ja) duzan je da "odbroji" dva pogleda udesno, dâ desni migavac i stane sa strane. Receno mi je da to nikako ne znaci penjanje na trotoar. Desni pokazivac pravca (migavac) ostaje ukljucen dok stojimo. Pri stajanju (obicno u drugoj brzini) pritiska se kvacilo i kad kola stanu samo se malo pritisne radna (nozna) kocnica a potom povuce i rucna. Ne osecajuci uzbrdicu, ja sam u pocetku posle pritiska na kvacilo malo jace stiskao radnu kocnicu, sto je mene i mog ucitelje dobro protreslo i rastreznilo. Potsecam da casovi, zbog prebukiranosti, uglavnom pocinju u 6 casova.
Sledi komanda "ukljucite se u saobracaj". Prebacujem u prvu, otpustam kvacilo i pritiskam papucicu za gas, pa kod promene zvuka motora odradim tri pogleda nalevo, iskljucim desni a ukljucim levi migavac i onda spustim rucnu. Kod kretanja mora se polako otpustati kvacilo i pritiskati gas. Ugasiti migavac rucno. Nakon ukljucenja u saobracaj nailazim na druge specificnosti uzbrdice. Treba se dobro zaleteti (ubrzati) i brzo promeniti u drugu brzinu. Kvacilo se posle promene pusta brze jer se u protivnom motor gasi bas zbog uzbrdice. Da priznam, to mi se desilo ali samo jednom.
Pun polukruzni okret Stigli smo do jednog prosirenja na putu gde sam dobio nalog da polako skrenem i posle
odrenene "dubine ulaza" smotam volan do kraja ulevo. Uspeo sam da se obuzdam i ne dajem jaci gas kad god pocenem da brzo radim rukama. Opet sam upozoravan da dobro odgledam poglede i dam migavac. Kod motanja volana skrenuta mi je paznja (vec treci put) da motam jednom rukom do kraja i preuzimam drugom rukom tek kada prva done dole. Uvek krenem u takve radnje okretanjem volana sa obe ruke i kratkim seckanjima ulevo - sto ne valja. Istina, tako dolazi do ukrstanja ruku, sto mi je na pocetku objasnjeno kao pogresno. Moguce je da se ukrstanje odnosi samo na velika motanja volana.
Zakljucci i prihvatanja 1. Konacno sam prihvatio poglede kao deo koji samo zvuci (i pomalo izgleda) glupo.
2. Na jacoj nizbrdici ne davati gas i "dezurati" na radnoj kocnici. 3. Kociti kod skretanja (sa nizbrdice) i motati volan tako da vozilo posle toga ostane u
odgovarajucoj traci. 4. Skretati po zamisljenoj polukruznoj liniji i ne "seci" raskrsnice. 5. Na uzbrdici treba jacim gasom pripremati prenos u vecu brzinu uz brze pustanje kvacila (sem kod polaska iz prve). 6. U drugoj brzini stajati ili prelaziti preko lezecih policajaca. 7. Iz prve brzine prelaziti direktno u drugu bez "svracanja" u ler. 8. Na poligoni NIKAKVIH pametovanja i osecaja - samo slediti redosled poteza i pratiti
17 - 24. cas - Slavija mozak zavija (21.10.2009. - 05.11.2009.)
Sve do 23. casa vozao sam se samo po periferiji Zvezdare i pomalo zalazio i na velike ulice. Sada, na 23. i 24. dvocasu uputili smo se po prvi put ka centru. Osetio sam malu nesigurnost zbog veceg broja stajanje (zbog pesaka), prestrojavanja i cestih semafora. Kod Vuka sam se dobro prestrojio, ali nisam ni primetio zaustavnu liniju, vec sam stao tik uz pesacki. Imao sam srecu da tramvaj nije skretao. Tek sam u povratku primetio kako su zaustavne linije za svaku saobracajnu traku drugacije uvucene.
Kako je voznja odmicala naslutio sam gde idemo - Slavija. Iskljucili smo se iz saobracaja u nekoj ulicici. Instruktor je nacrtao raskrsnicu i poceo da objasnjava. Sve je bilo tako jasno i ocigledno. Shvatio sam koga u kruznom toku pustam a koga "ne bi trebalo". Na pitanje cemu taj izraz, dobio sam odgovor kako mnogi ne znaju pravila, dok je deo njih uveren da treba postupati po nekom pravilu koje uopste ne vazi. Tada se primenjuje taktika "pametniji popusta". Tu mi bese malo neprijatno, ali sta se moze. Receno mi je da u kruznom toku nikako ne reagujem volanom na "nadiranja" sa strane. Samo gas i kocnica. Kada u kruznom toku zavlada pravilo desne strane, treba propustiti onoga ko je u nivou sa desne strane ali ne i sve one koji su pozadi. Skrenuta mi je paznja da se u kruznom toku ne gleda pozadi. Krecemo. Tek tada shvatam da smo stajali u Prote Mateje. Dolazim do Mekenzijeve, stajem na STOP i propustam i propustam… Ulazim konacno na kruzni tok. Instruktor kaze da idemo u Nemanjinu. Opsti haos. Mislim da bi se sistemom "puzi i podilazi" nekako i probio, ali ni traga od onih jasnih pravila u glavi. Svi pucaju. Cujem kako u okretanju oko ostrva treba da dajem migavac. Na pocetku Nemanjine horde pesaka. Sta li rade ovako rano. Propustam, propustam… Konacno izlazim "u ravno" ali opet negde skrecemo pa zavrcemo i ponovo se obrusavamo na Slaviju - ovoga puta iz Beogradske. Instruktor saopstava da idemo u Mekenzijevu. Ne mogu da kazem da nisam u trenutku pomislio kako treba samo skrenuti levo… Ali razum se vraca i krecem ka ostrvu, dajem migavac i skrecem ka hotelu Slavija. Nikakva pravila mi ne dolaze do glave. Samo zelja da se iskobeljam. Mekenzijevom konacno zamicemo ka nasoj lepoj periferiji. Resio sam da na skicama resim sve bitne kruzne tokove - Slaviju, Autokomandu, kruzni tok kod Energoprojekta. Okacicu bar deo toga u sledecem nastavku. Jedva cekam da ovo polaganje vec jednom prebrinem. Tesko je biti djak u ovim godinama.



www.autoskolapetabrzina.rs